Koliko ugljenih hidrata možemo da unosimo u toku dana ako želimo da smršamo?

Smanjen unos ugljenih hidrata vas čini manje gladnim i može da dovede do gubitka težine bez potrebe za brojanjem kalorija.

Za neke ljude, dijeta sa malo ugljenih hidrata omogućava im da jedu samo dok ne osete da su siti, oni se osećaju zadovoljno, a ipak izgube težinu. Nije ni čudo što su dijete sa smanjenim unosim igljenih hidrata tako popularne.

Koliko ugljenih hidrata bi trebalo da konzumiramo?

Opšta smernica je da se postigne uravnotežena ishrana u kojoj ugljeni hidrati čine oko 45-65 procenata ukupnih dnevnih kalorija. Kalorije moraju biti u deficitu da biste izgubili težinu. To znači da imate kalorijsku količinu manju od one koju telo troši kroz aktivnost.

Prema Upravi za hranu i lekove (FDA), dnevna vrednost ugljenih hidrata bi trebalo da bude 275 grama (g) i to na lakoj dijeti koja podrazumeva unos od 2.000 kalorija.

Generalno, ako želite da smršate smanjenjem unosa ugljenih hidrata, možete početi da uklanjate najnezdravije izvore ugljenih hidrata iz svoje ishrane, kao što su rafinisana pšenica i prosti šećeri. Ali da biste otkrili potencijalne metaboličke prednosti dijete sa malo ugljenih hidrata, takođe morate ograničiti druge izvore ugljenih hidrata.

Međutim, iako je dobra ideja da pazite na svoje porcije ugljenih hidrata, takođe je važno da umesto toga jedete kvalitetnu hranu, kao što su ugljeni hidrati bogati vlaknima poput povrća, voća, mahunarki i celih žitarica.

Ako smanjite samo ugljene hidrate bez obraćanja pažnje na ostatak vaše ishrane, možda nećete dobiti najbolje rezultate. Takođe možda nećete dobiti sve hranljive materije koje su vam potrebne.

Studije pokazuju da dijete sa malo ugljenih hidrata mogu da smanje apetit osobe i da dovedu do toga da smanji unos kalorija.

U studiji koja je upoređivala dijete sa malo ugljenih hidrata i dijeta sa malo masti, istraživači su otkrili da su učesnici koji su praktikovali dijetu sa malo ugljenih hidrata imali bolje rezultate gubitka težine do godinu dana u poređenju sa onima koji su bili na dijeti sa malo masti.

Istraživači su takođe otkrili da su isti ljudi koji su praktikovali dijetu sa malo ugljenih hidrata imali niže nivoe lipoproteina visoke gustine (HDL), ali su takođe završili sa povećanim holesterolom lipoproteina niske gustine (LDL), kao i ukupnim holesterolom.

Druga studija koja se posebno fokusirala na ljude koji žive sa gojaznošću nije pronašla značajnu razliku u gubitku težine tokom 24 meseca nakon dijete sa malo ugljenih hidrata ili sa malo masti. Ove studije sugerišu da ishrana sa malo ugljenih hidrata može pomoći nekim ljudima da izgube težinu, ali da možda nije pravi izbor za druge, pa bi svakako trebalo da se konsultujete sa doktorom ili nutricionistom, prenosi Healthline.