Ko ima najviši IQ na svetu u 2025. godini?

IQ (intelligence quotient) meri sposobnost rešavanja problema, pamćenje i logičko razmišljanje, a prosečna vrednost u populaciji je oko 100. Rezultat iznad 130 svrstava osobu u dva odsto najinteligentnijih ljudi na svetu. Ipak, stručnjaci upozoravaju da testovi inteligencije imaju ograničenja - kulturološke razlike, način testiranja i lični faktori (poput treme) mogu značajno uticati na rezultat.

Genijalci kroz istoriju

Tao, poznat kao „Mocart matematike“, studirao je univerzitetsku matematiku već sa devet godina, doktorirao na Prinstonu sa 16 i do danas objavio više od 300 naučnih radova. Od 2021. godine bio je član savetodavnog veća predsednika SAD za nauku i tehnologiju.

S druge strane, Merilin vos Savant (Marilyn vos Savant) dugo je važila za „najpametniju ženu na svetu“ - njen IQ od 228 bio je zabeležen u Ginisovoj knjizi rekorda tokom osamdesetih. Postala je poznata po kolumni Ask Marilyn, ali i po čuvenom matematičkom sporu oko Monti Hol problema, koji je kasnije dokazao da je bila u pravu.

U prošlosti se za najinteligentnijeg čoveka često navodio Vilijam Džejms Sidis (William James Sidis), čudo od deteta koje je čitalo novine sa godinu i po, a upisalo Harvard sa 11. Njegov navodni IQ, između 250 i 300, ostaje predmet debate.

Na listi se često pominju i Ada Lavlejs, prva programerka u istoriji, Leonardo da Vinči, Albert Ajnštajn, kao i Stiven Hoking i Ketrin Džonson, čija su matematička dostignuća bila ključna za prve NASA misije.

Da li IQ zaista meri inteligenciju?

Psiholozi ističu da IQ test ne obuhvata sve oblike inteligencije. Rejmond Katel razlikovao je „fluidnu“ (sposobnost fleksibilnog razmišljanja i rešavanja problema) i „kristalisanu“ inteligenciju (znanje stečeno iskustvom).

Kasnije su Hauard Gardner i Salovej i Majer uveli i pojam emocionalne inteligencije (EQ) – sposobnosti da prepoznajemo i upravljamo emocijama. Iako su IQ i EQ donekle povezani, predstavljaju različite oblike mentalnih sposobnosti.