Postoji pet dnevnih navika kojima treba dati prioritet, a koje su ključne za održavanje fizičkog i mentalnog zdravlja, i lakše ih je primeniti nego što mislite, rekao je Endrju Huberman, profesor neurobiologije i oftalmologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford.

- Da biste se osećali psihički i fizički snažni dok istovremeno tražite čuveni "izvor mladosti", namerno pojačajte sledeće stvari u danu, a to su san, sunčeva svetlost, kretanje, pravilna ishrana i društvene veze - objasnio je on.

Spavanje

- Kao što nam konvencionalno mišljenje govori vekovima, dovoljno sna pomaže nam da se psihički i fizički osećamo bolje. Opšte smernice preporučuju odraslima da spavaju najmanje sedam sati svake noći. Ovo pomaže u smanjenju stresa, regulaciji unutrašnjih sistema tela i poboljšanju raspoloženja – kaže Huberman.


- Spavanje je najbolji lek za ublažavanje stresa, trauma, jačanje imuniteta i emocionalne stabilnosti. Uspostavljanje rutine opuštanja od trideset minuta do sat vremena pre spavanja, odlazak u krevet i ustajanje u isto vreme i spavanje u mračnom, hladnom okruženju takođe će poboljšati kvantitet i kvalitet sna - dodao je on.

Sunčeva svetlost

„Dobijanje sunčeve svetlosti ujutru signalizira telu da je vreme da se probudi, a takođe pomaže da se reguliše cirkadijalni ritam tela, što će zauzvrat signalizirati kasnije tokom dana da je vreme za spavanje, kada dođe vreme“, objasnio je on.

- Pored toga, sunčeva svetlost je najbolji način da se apsorbuje vitamin D, ili sunčev vitamin, koji služi za poboljšanje zdravlja kostiju i snage imuniteta. Istraživanja pokazuju da vitamin D takođe poboljšava funkciju mozga i pamćenje – rekao je on.

Kretanje

Još jedna preporuka za bolji mentalni i fizički život je razumevanje važnosti vežbanja i kretanja. Huberman savetuje da u svoju rutinu uključite kardio trening, trening snage i kretanje.

- Nacionalne smernice preporučuju najmanje 150 minuta umerenih do intenzivnih vežbi, kao što su brzo hodanje ili vožnja bicikla, ili 70 minuta snažnije vežbe, kao što su trčanje ili kardio, svake nedelje. Osim toga, vežbe snage treba da se praktikuju najmanje dva dana u nedelji – objasnio je on.

- Pokret pomaže mozgu da ostane jak, poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema i smanjuje stres. Neki stručnjaci nazivaju hodanje „najbližim čudotvornom leku koji imamo“. Kako naši mišići atrofiraju sa godinama, razmislite o povećanju treninga snage i otpora - savetovao je on.

Pravilna ishrana

- Važno je obratiti pažnju na vrstu hrane, količinu i vreme obroka. Ishrana bogata mnogim vrstama celih namirnica, od voća i povrća do orašastih plodova, semena i mahunarki, može da ojača crevni mikrobiom, a raznovrstan crevni mikrobiom poboljšava rad imunog sistema i mozga – rekao je on.

- Održavanje ishrane bogate biljkama, proteinima i vlaknima osigurava da dobijete pravu količinu hrane koja će vam omogućiti da se duže osećate siti i energični. Visoko obrađena slatka hrana može izazvati pad energije i još veću glad - dodao je on.

Takođe, iako možda neće raditi za sve, Huberman je naglasio prednosti povremenog posta.

- Time se smanjuje rizik od srčanih oboljenja, gojaznosti i dijabetesa - rekao je on.

Društvene veze

- Nalazimo se u epidemiji usamljenosti. Osećaj društvene izolacije ima zdravstvene posledice. Štaviše, između ostalog, usamljenost može povećati rizik od razvoja demencije, depresije i anksioznosti – rekao je američki hirurg dr Vivek Murti, koji je čak izdao Nacionalno savetodavno upozorenje o zdravstvenim posledicama usamljenosti.

- Pored zdravstvenih prednosti osećanja povezanosti, snaga naših društvenih odnosa u velikoj meri određuje naš nivo sreće. Održavanje i sklapanje prijateljstava od detinjstva do srednjih godina i dalje je sastavni deo očuvanja zdravlja. Volontiranje ili pridruživanje grupnim aktivnostima može pomoći ljudima da se osećaju povezani, rekao je dr Murti, prenosi msn.com.