Kako svakodnevne navike mogu da istreniraju vaš mozak za sreću?

Njena istraživanja pokazuju da, bez obzira na naš temperament ili okolnosti, možemo trajno povećati osećaj blagostanja. Tajna leži u moći navika, posebno mikro-navika, malih, svakodnevnih aktivnosti koje su lako primenljive i koje se mogu integrisati u rutinu gotovo bez dodatnog napora.

Evo nekoliko primera iz The Big JOY Project, globalnog istraživačkog projekta koji je Epel kreirala:

Pet dnevnih dobrih dela

Uradite pet malih ljubaznih gestova za druge – šaljite smešnu poruku prijatelju, nazovite dedu, napišite lep komentar na Instagramu, pokupite smeće, donesite kafu komšiji. Male stvari prave razliku i podsećaju nas da naše akcije imaju pozitivan uticaj i na druge.

Pronađite humor u životu

Zapišite tri smešne stvari koje ste tog dana videli, čuli ili doživeli. Humor podiže raspoloženje, povećava lučenje neurotransmitera koji izazivaju zadovoljstvo i smanjuje stres. Istraživanja pokazuju da ljudi koji su ovu vežbu praktikovali svake večeri tokom nedelju dana osećali značajno smanjenje depresivnih simptoma, a efekti su bili prisutni i šest meseci kasnije.

Iskusite prirodu svakog dana

Izađite napolje i obratite pažnju na svetlost, zvuke i mirise oko sebe. Kontakt sa prirodom pomaže da se smanji nivo stresa, a istovremeno podiže raspoloženje. Epel savetuje da otvorite sva svoja čula i pomerate se svesno kako biste maksimalno iskoristili blagotvorni efekat okoline.

Pronađite zlatnu sredinu u lošim događajima

Ne poričite bol ili frustraciju, ali pokušajte da uočite nešto neutralno ili korisno u neprijatnoj situaciji. Čak i minimalno preformulisanje negativnog događaja može pomoći da se promeni perspektiva i smanji osećaj bespomoćnosti.

Budite prisutni i pažljivo slušajte druge

Slušajte priče o tome šta ide dobro u životima drugih, to jača međuljudske veze i povećava sopstvenu radost. Aktivno slušanje pomaže i u razvijanju empatije i produbljuje osećaj povezanosti sa ljudima oko nas.

Često podsećajte sebe na svoje vrednosti

Razmislite o svojim ključnim vrednostima i proverite da li ih vaše odluke i akcije odražavaju. Redovno vraćanje na listu vrednosti pomaže da donesete teške odluke, usmerava vas ka zadovoljstvu i daje osećaj svrhe u svakodnevnom životu.

Otpustite ljutnju kroz saosećanje

Zamena negativnih emocija sa saosećanjem razvija empatiju i smanjuje stres. Istraživanja pokazuju da studenti koji su prošli vežbe saosećanja prema prošlim uvredama pokazuju veći nivo oproštaja, smanjenje srčanog ritma i jačanje empatije.

Negujte osećaj divljenja

Doživite nešto što vas oduševi - pejzaž, muziku, umetničko delo ili novo ljudsko biće – i zabeležite osećaj detaljno. Ovo iskustvo nas podseća na povezanost sa nečim većim od nas i smanjuje svakodnevnu zabrinutost.

Zamislite svog najboljeg sebe u odnosima

Razmislite o idealnim odnosima sa porodicom, partnerom i prijateljima. Fokusirajte se na budućnost i kreativna rešenja, kako biste ostvarili pozitivnije i zadovoljnije međuljudske odnose. Precizno zamišljanje ciljeva i ponašanja može povećati osećaj kontrole i motivaciju za promene.

Uzmite pauzu za samosaosećanje

Kad ste u stresu, budite blagi prema sebi. Priznajte bol, ali i podržite sebe kroz mentalne fraze ili fizički gest kao što je stavljanje ruke na srce. Ovakav pristup pomaže u smanjenju samokritike i povećava emocionalnu otpornost.

Usredsredite se na zahvalnost

Svako jutro ili kada god možete, zapišite ili izgovorite stvari na kojima ste zahvalni. Zahvalnost je prirodni antistres alat i postavlja pozitivan ton za ceo dan.

Digitalni detoks

Odvojite se od uređaja barem pola sata dnevno ili ograničite aplikacije koje oduzimaju vreme. Smanjenje digitalnog angažmana omogućava fokus na stvarne i ispunjavajuće aktivnosti i doprinosi smanjenju osećaja anksioznosti i depresije.

Mali, svakodnevni koraci mogu značajno preoblikovati način na koji doživljavamo svet i trajno povećati osećaj sreće i zadovoljstva.