Kako sniziti holesterol? Šest važnih saveta koje deli ekspert

Prof. Borge Nordestgaard je kliničar i naučnik na Odeljenju za kliničku medicinu Univerziteta u Kopenhagenu, Danska.

Svoju karijeru posvetio je proučavanju holesterola i srčanih bolesti, a 2020. godine je dobio nagradu Marie i August Krogh za doprinos istraživanjima.

„Već 40 godina u laboratoriji i klinici borim se sa holesterolom. Kao mladi lekar u Danskoj i Velikoj Britaniji stalno sam viđao ljude koji umiru zbog problema sa holesterolom i srčanih bolesti.

Iako se situacija ovde poboljšala, širi problem nije nestao. Veća svest o holesterolu dovela je do promena u Evropi i SAD – u nekim skandinavskim zemljama smanjili smo unos zasićenih masti, na primer smanjenjem količine mesa i mlečnih proizvoda.

U Danskoj smo čak zabranili štetne trans masti koje se nalaze u prerađenoj hrani. Na populacionom nivou, holesterol je opao, kao i u SAD.

Ipak, u svetu srčane bolesti i dalje ubijaju više ljudi nego bilo koja druga bolest, a sada se povećavaju i u zemljama u razvoju, zbog prihvatanja zapadnih stilova ishrane.

U delovima Azije i Afrike, infekcije su nekada bile glavni problem, a sada su to neinfektivne bolesti poput srčanih.

U narednim decenijama možemo očekivati više istog – broj jedan ubica biće aterosklerotske kardiovaskularne bolesti, odnosno srčani udar i moždani udar.

Iako sam 40 godina u ovom istraživačkom polju, osećam da još mnogo posla predstoji i odlučan sam da ga obavim.

Evo šest jednostavnih lekcija koje smatram ključnim iz svog iskustva u proučavanju holesterola i lečenju srčanih bolesti.

1. Prestanite da razmišljašate o holesterolu kao o „dobrom“ i „lošem“

Holesterol je normalna mast. Daje boju žumancima, u telu služi za gradnju ćelijskih membrana i proizvodnju steroidnih hormona, poput estrogena i testosterona.

U mozgu ima ga mnogo. Ne moramo ga unositi hranom, jer ga telo proizvodi u ćelijama jetre.

Problem nastaje jer telo nema enzime koji ga razgrađuju. Ako dospe u zid arterije, zadržava se i uzrokuje aterosklerozu – suženje arterija koje blokira protok krvi.

Najpoznatiji tip holesterola je LDL (lipoprotein niske gustine), često nazivan „lošim“. I dok je LDL loš, ne postoji „dobar“ holesterol. Koncept da je HDL „dobar“ je pogrešno tumačenje – on je neutralan: ne šteti, ali ni ne pomaže mnogo.

Postoje i drugi tipovi holesterola – ako zanemarimo HDL, ostali su štetni. Višak ovih tipova izaziva aterosklerozu i kardiovaskularne bolesti.

2. Postoji još jedna vrsta holesterola – možda najopasnija

Do pre nekoliko decenija fokus je bio samo na HDL i LDL. Ali postoje i druge čestice – veće od LDL, koje ja nazivam „remanentni holesterol“.

Ove čestice mogu biti još štetnije za srce i krvne sudove, jer sadrže i trigliceride – vrstu masti u krvi koja povećava rizik od bolesti srca.

Pretilost i višak kilograma često dovode do problema sa remanentnim holesterolom. Srećom, postoje lekovi koji ciljano smanjuju ovu vrstu holesterola, uključujući statine koji se već široko koriste.

Studije pokazuju da šest različitih lekova može smanjiti remanentni holesterol za najmanje polovinu.

3. Holesterol ne samo da je povezan sa srčanom bolesti – on je uzrok

Holesterol uzrokuje aterosklerozu. 

LDL i remanentni holesterol se ne razgrađuju u arterijama, izazivajući upalu. Ćelije imunog sistema pokušavaju da ih uklone, ali ne uspevaju. Formiraju se aterosklerotske naslage koje mogu puknuti i izazvati krvni ugrušak, srčani ili moždani udar.

Danas se targeti holesterola prilagođavaju riziku pacijenta: zdravi ljudi – LDL do 3,0 mmol/L (115 mg/dL), osobe sa srčanom bolešću ili dijabetesom – LDL do 1,4 mmol/L (55 mg/dL).

4. Jedite kao da želite da sprečite globalno zagrevanje

Najefikasniji način za smanjenje holesterola je smanjenje zasićenih i trans masti. Biljna hrana uglavnom ne sadrži zasićene masti, dok životinjska hrana može – proverite pre nego što jedete.

Ceo svet se sve više okreće biljnoj hrani i zdravim kombinacijama mesa i povrća. Vežbanje smanjuje trigliceride i može doprineti smanjenju remanentnog holesterola, ali dijeta je ključ za kontrolu holesterola.

Princip je jednostavan: sve umereno. Ne pušite, pazite na težinu, jedite zdravo – mnogo biljnih namirnica, ali jedem i ribu. Hodam i bicikliram svakodnevno.

5. Ako su vam propisani statini – uzimajte ih

Statini smanjuju LDL, smanjuju rizik od srčanih udara i moždanih udara i produžavaju život.

Njihovi benefiti su naučno dokazane činjenice. 

Mogući neželjeni efekti su retki – mišićni bol javlja se kod 15 od 10.000 ljudi, ozbiljni problemi kod 1 od 100.000.

6. Visok holesterol može biti genetski

Nepravilna ishrana nije jedini uzrok. Porodična hiperkolesterolemija (FH) pogađa 1 od 250 ljudi i otežava jetri da uklanja holesterol.

Lp(a), četvrta vrsta čestica sa holesterolom, pogađa 1 od 5 ljudi. FH i Lp(a) treba rano dijagnostikovati i lečiti.

EU je pokrenula Safe Hearts Plan za rano testiranje i lečenje ovih stanja. U nekim zemljama, poput Slovenije, Holandije i Norveške, testiranje je već standard, a Danska ulaže sredstva za otkrivanje FH.

Uz pravovremenu dijagnozu moguće je primeniti zdrave životne navike i lekove, uključujući statine i nove lekove za Lp(a), koji mogu smanjiti nivo do 98%.

Veliki pomaci se dešavaju – ali dok srčane bolesti ostaju glavni uzrok smrtnosti, fokus mora ostati na holesterolu.