Kada je najbolje da šetate kako biste prirodno snizili krvni pritisak?

Postoji li „najbolje vreme“ za šetnju?

Krvni pritisak prirodno raste ujutru, a tokom večeri se smanjuje, objašnjavaju kardiolozi. Kod nekih ljudi dolazi do izraženih jutarnjih skokova ili povišenog pritiska tokom noći, što može povećati rizik od zdravstvenih problema.

Tu šetnja igra važnu ulogu. Pozitivan efekat jedne šetnje na snižavanje krvnog pritiska može trajati satima nakon aktivnosti – što se u medicini naziva post-eksercioni hipotenzivni efekat. To znači da vreme kada šetate utiče na to kada će se taj efekat najviše osećati.

Neka istraživanja pokazuju da šetnja u kasnim popodnevnim ili večernjim satima može imati blago povoljniji efekat na krvni pritisak. Ipak, stručnjaci naglašavaju da su rezultati različiti od osobe do osobe i da razlike nisu uvek značajne.

Takođe, intenzivnija fizička aktivnost neposredno pred spavanje kod nekih ljudi može da naruši kvalitet sna. Zato, ako primetite da vam kasna šetnja otežava uspavljivanje, bolje je da vežbate ranije tokom dana.

Najvažnije je da se krećete

Stručnjaci se slažu da je najbolji trenutak za šetnju – onaj koji možete da uklopite u svoj raspored. Redovno kretanje je mnogo važnije od tačnog vremena.

S obzirom na to da mnogi ljudi ne ispunjavaju preporučeni nivo fizičke aktivnosti, doslednost je ključna.

Šta sve utiče na efekat šetnje?

• Pored vremena, na smanjenje krvnog pritiska utiču i drugi faktori:
• Doslednost – redovna šetnja tokom nedelja i meseci donosi najveće benefite
• Početni nivo pritiska – što je viši, efekti šetnje su izraženiji
• Način života – stres, loš san, ishrana bogata soli i alkohol mogu umanjiti efekat
• Intenzitet šetnje – najbolji efekat ima brza šetnja pri kojoj možete da govorite, ali ne i da pevate

Preporuka je najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, što uključuje i brzu šetnju.

Kako šetnja deluje na krvni pritisak?

Povišen krvni pritisak nastaje kada je sila kojom krv pritiska zidove arterija predugo povišena, što opterećuje srce.

Aerobna aktivnost, poput šetnje, podstiče krvne sudove da proizvode više azot-oksida, što pomaže njihovom širenju i poboljšava protok krvi. Takođe, šetnja može smanjiti nivo kortizola – hormona stresa – čime se dodatno opuštaju krvni sudovi.

Rezultat je fleksibilniji krvni sistem i zdraviji krvni pritisak.