Pored desetak radova srednjeg formata, posetioci će moći da vide i video prezentaciju Minine društveno angažovane umetnosti sa korisnicima psihijatrijskih usluga.

Prvo iskustvo, iskustvo divljenja, odnosi se na ono što osećamo kada stojimo u šumi, posmatramo vodopad, osećamo vetar, oluju, tajne koje krije more, buđenje proleća, pogled životinja, surovost kojom se smenjuju život i smrt u prirodi...

Udaljavajući se od prirode, čovek se udaljio od samog sebe. Glavna karakteristika moderne nauke je da posmatra prirodu kao “mašinu”, potčinjenu čovekovoj “superiornoj” inteligenciji. Priroda tako postaje slobodna teritorija za kolonijalizaciju, iskorišćavanje i nasilje od strane čoveka. Pod izgovorom superiornosti svoje misli, on prestaje da bude njen čuvar, njen sastavni deo i postaje njen gazda, ako ne i gospodar svega što se u njoj nalazi. Čovek se sve više oseća sam na svetu jer je izgubio vezu sa prirodom, izgubio je podsvesni emotivni odnos sa prirodnim pojavama. Vremenom su ove pojave izgubile svoje simboličko značenje: grom više nije glas Boga koji se ljuti niti njegova strela koja kažnjava. Ne postoje više duhovi u rekama, ni jedno drvo ne predstavlja životni princip čoveku, ni jedna zmija ne nosi mudrost, ni u jednoj pećini se ne krije strašni demon. Glasovi čoveku više ne govore iz kamenja, biljaka i životinja, a ni čovek se više njima ne obraća, verujući da mogu da ga čuju. Potpuno je nestao njegov kontakt sa prirodom, a sa njim je otišla i ogromna emotivna energija koja je poticala iz ovog odnosa.

- Naš um je smislio novi svet koji vlada prirodom i puni je monstruoznim mašinama. Ove mašine su toliko očigledno korisne da ne uspevamo čak ni da zamislimo mogućnost da ih se oslobodimo, ili da se oslobodimo naše zavisnosti od njih. Čovek se divi svojim naučnim i pronalazačkim dostignućima ali u isto vreme njegova genijalnost pokazuje zabrinjavajuću sklonost ka pronalascima koji postaju sve opasniji, jer predstavljaju sve savršenija sredstva za samoubistvo mase. - (C. G. Jung, Čovek i njegovi simboli) Jung zaključuje da je nesvesno trebalo da bude otkriveno u vreme kada je čovek bio u dubljoj povezanosti sa prirodom, jer su se svi sadržaji koji su se tada ispoljavali kroz ovaj odnos sada vratili čoveku i postali njegovo vlasništvo, manifestujući se kao psihološki faktori, nagoni, želje, impulsi, kompleksi, arhetipovi, i sl. Kada nisu adekvatno i u željenom smeru ispoljeni, oni postaju psihološki problemi i blokade koje sprečavaju čoveka da živi u zdravom odnosu sa sobom i okolinom.

Mina Aleksić rođena je u Beogradu 1981. godine. Studije slikarstva i master edukaciju iz art terapije završila je u Italiji a sertifikat za instruktorku yoge je stekla pri Joga savezu Srbije. Pored toga završila je i dve godine edukacije iz telesne psihoterapije pri Udruženju telesnih psihoterapeuta Srbije. Radi sa decom i ranjivim grupama ljudi, vodi Udruženje građana Prostor koje je posvećeno razvoju art terapije i osnaživanju osoba sa problemima mentalnog zdravlja i poboljšanju njihovog položaja u društvu. Članica je NEAT (European Network of Art therapists - evropska mreža art terapeuta). Radovi koji će biti predstavljeni na izložbi “Čovek je u šumi” nastali su u periodu od 2008. do 2016. godine. Ono što je za njih zajedničko je to da se bave odnosom čoveka i prirode. Tehnika je kombinovana, uglavnom kolaž, akril i ulje na platnu.