Većina ljudi obično ne uspeva da odspava preko dana, a često se takvo odmaranje ne smatra pozitivnim, jer može da poremeti noćni san i, u nekim slučajevima, može da ukaže na ozbiljna stanja ili bolesti. Ipak, postoji opšti konsenzus da je planirano dremanje korisno za one kojima je neophodno da nadoknade san tokom dana, pod uslovom da traje kratko (20 do 30 minuta ili ne duže od 90 minuta) i da se ne dešava prekasno popodne, kako ne bi ometalo noćni san.

Nedavna studija objavljena u časopisu "Sleep Health" sugeriše da redovno popodnevno spavanje može da ima još jednu prednost, a to je povećanje ukupnog volumena mozga. Istraživači sa Univerziteta u Londonu i u Urugvaju analizirali su genetske podatke 375.000 ispitanika i proučavali određene delove njihove DNK koji su povezani sa popodnevnim spavanjem. Zaključak ove studije sugerše da postoji uzročna veza između popodnevnog spavanja i poboljšanog zdravlja mozga, kao i uopšteno boljeg kognitivnog zdravlja. Osim toga, popodnevno spavanje može da pomogne u očuvanju ukupnog volumena mozga, koji obično opada sa starenjem i utiče na kognitivne sposobnosti, prenosi Real Simple.

Skeniranje mozga kod ispitanika je pokazalo da osobe koje redovno popodne spavaju imaju mozak koji je prosečno za oko 15 kubnih centimetara veći i koji je, u smislu starenja, otprilike 2,6 do 6,5 godina "mlađi" u poređenju sa onima koji tokom dana ne odmaraju. Iako ova studija ne pruža tačne smernice o tome kada i koliko dugo bi trebalo spavati tokom dana kako biste postigli ove pozitivne efekte, ona se oslanja na prethodna istraživanja koja preporučuju krate intervale sna od 20 do 30 minuta između 12 i 16 časova. Prema istraživačima, ovo vreme dana se smatra povoljnim za konsolidaciju pamćenja, a optimalno vreme za popodnevno spavanje može biti odmah nakon ručka.