Smit je hiperpoliglota, a novinarka Vašington Posta koja je provela s njim neko vreme kaže da je uz Smita počela da ispituje granice ljudskih potencijala.

Kao dete znao je samo za dva jezika – engleski kojim je govorila njegova majka i španski kojim je govorio njegov otac. U Merilendu gde je odrastao, nije hteo da koristi španski jer nije želeo dodatno da se razlikuje od ostale dece, a ubrzo je počeo da upija i druge jezike poput sunđera.

Bio je opčinjen svakim jezikom s kojim bi imao kontakt. Ukupno je kroz život proučavao 37 jezika, a služi se i sa nekoliko znakovnih. Osim što brzo pamti reči, Smit neverovatno dobro upija i naglaske.

“Izvorni govornici iz Holandije i Španije ne mogu dovoljno da izraze divljenje njegovom akcentu dok govori”, preneo je Wašington Post.

O svom talentu nerado govori, ali je u trenutku kad je tekst objavljen mogao da vodi razgovor na 24 jezika (april 2022. godine). Kako je izjavio da želi da uči još i da mu to ide bez preteranog truda, ovaj broj je danas verovatno i veći. U to vreme bio je zaokupljen učenjem velškog jezika.

Najdraži jezik koji zna mu je bugarski, priznao je.

Smit se inače nikad nije bavio poslovima koji idu uz njegov veliki talent. Radio je kao izbacivač, dostavljač, šetao je pse… U trenutku kad je intervjuisan radio je kao čistač tepiha i bio je zadovoljan tim poslom.

Novinarka Vašington Posta odvela je Smita na snimanje glave kako bi pokušala da otkrije po čemu se to njegov um razlikuje od umova ostalih ljudi. Začudilo ju je kad je shvatila da su delovi mozga zaduženi za razmevanje jezika kod Smita bili manji i manje aktivni nego kod nje.

“Kod mene je to kao logička zagonetka. Ja sastavljam reči i tako pokušavam da shvatim šta znači neka reč koju ne poznajem. Koristim kontekst, ne moram ni da gledam u rečnik, samo pogodim šta neka reč znači”, objasnio je Smit kako izgleda njegovo učenje jezika.

Pogledajte ceo intervju!