Četiri jednostavna načina, prema nauci, da nekome promenite mišljenje bez svađe

Kad shvatite da niste u pravu to može da bude neprijatno, pa čak i zastrašujuće. Zato je promena nečijeg mišljenja često mnogo teže nego što izgleda.

Uzmimo za primer ljude koji veruju da je Zemlja ravna ploča. Možete im pokazati satelitske snimke koji potvrđuju da je planeta okrugla, ali oni će i dalje insistirati na svom uverenju. Štaviše, rasprava sa njima može samo dodatno učvrstiti njihovo mišljenje.

Ova pojava poznata je kao „efekat povratnog udara“ (backfire effect) - kada dokazi koji osporavaju nečije stavove zapravo učvrste prvobitno uverenje.

Takav otpor prema promeni mišljenja čest je u različitim temama - od bezbednosti lekova do efikasnosti popularnih dijeta.

Zašto je tako teško promeniti nečije mišljenje?

Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Trends in Neuroscience and Education pokazalo je da uobičajene tehnike ubeđivanja – poput iznošenja činjenica ili naglašavanja rizika „pogrešnih“ uverenja često nisu u skladu sa načinom na koji naš mozak prirodno obrađuje informacije.

Istraživači su izdvojili dva neurološka principa koja su ključna za uspešnije ubeđivanje.

Prvi je takozvana greška u predviđanju nagrade (reward prediction error).

Kada se nešto ispostavi boljim nego što smo očekivali, mozak oslobađa dopamin, hormon koji stvara osećaj zadovoljstva i podstiče nas da ponovimo to iskustvo.

Tražiti od nekoga da promeni mišljenje znači tražiti od njega da razmišlja drugačije. Ali ako nove informacije izazovu razočaranje ili osećaj pretnje, umesto osećaja nagrade, mnogo je teže da osoba promeni način razmišljanja.

Drugi princip je subjektivna vrednost informacija.

Mozak procenjuje vrednost informacija na osnovu toga koliko su nam relevantne i koliko nam prijaju.

Ako se nove informacije uklapaju u naš identitet ili ciljeve, doživljavamo ih kao vredne. Ako deluju nevažno ili preteće, najčešće ih ignorišemo.

Zato samo reći nekome da je pušenje štetno retko kada je dovoljno da ga ubedi da prestane.

Ukratko, ljudi su spremniji da promene uverenja kada nove informacije deluju emocionalno nagrađujuće, smisleno, kvalitetno i lično relevantno.

Kako onda nekoga ubediti da promeni mišljenje?

Dr Bobi Hofman, psiholog sa Univerziteta Centralne Floride koji se bavi motivacijom i učenjem, predlaže četiri strategije koje su u skladu sa načinom na koji mozak reaguje na nove informacije.

1. Podstaknite radoznalost

Postavljajte pitanja koja nežno dovode u pitanje nečije pretpostavke i podstiču interesovanje.

Na primer: „Da li si znao da ljudi koji ranije odlaze na spavanje često imaju bolju koncentraciju tokom dana?“

2. Učinite poruku lično relevantnom

Povežite svoju poruku sa ciljevima ili vrednostima te osobe.

„Želiš da poboljšaš koncentraciju na poslu. Jesi li znao da veći unos voća može da doprinese boljem radu mozga?“

3. Istaknite koristi

Fokusirajte se na ono što osoba može da dobije.

„Smanjenje konzumacije alkohola štiti jetru, poboljšava san i može pomoći u regulaciji telesne težine.“

4. Dajte ljudima izbor

Ljudi bolje reaguju kada imaju osećaj kontrole, zato im ponudite više opcija.

„Ako želiš da budeš aktivniji, možeš da se priključiš nekom fitnes programu ili da uvedeš redovne šetnje u svoju rutinu.“

Zaključak

Sledeći put kada se nađete u raspravi - bilo za porodičnim stolom ili sa kolegom na poslu imajte na umu da promena mišljenja nije samo pitanje iznošenja činjenica.

Važnije je da poruku učinite lično relevantnom i da pomognete sagovorniku da uoči koristi od promene stavova.

Ponekad je zato bolje preskočiti statistiku i početi pričom koja se povezuje sa onim što je toj osobi zaista važno.