Nenad Urošević, diplomirani pozorišni i radio reditelj, rođen je 1959. godine u Mostaru, a školovanje je završio u Beogradu, gde je 1984. diplomirao na FDU predstavom „Mišolovka“ Agate Kristi. Radio je u Srbiji i Holandiji, a do 2000. godine režirao je više predstava na engleskom i holandskom jeziku.

Pre više od 20 godina Urošević prestaje da s bavi režijom i posvećuje se pisanju. Upravo iz njegovih mnogobrojnih priča nastao je i novi Naxi podkast "Txe Laka Konjica".

Na početku razgovora Nenad Urošević nam je otkrio da ga je Maja Rakovic, vlasnica Naxi radija motivisala i pokrenula da počne da snima podkast.

- Maja Rakovic je moja divna prijateljica još iz gimnazijskih dana. Maja je kriva za crvića koji je počeo da rovari i koji me je podstakao da od bloga, neobjavljene knjige, napravimo i podkast - istakao je Nenad i dodao da nema specifičnu ciljnu grupu kojoj se obraća, već da veruje da će svako koga ovakve priče interesuju doći do njih.

- Kada sam počeo da pišem ideja je bila da taj blog bude sećanje na neka lepa vremena koja su obeležila moju, kao i mladost mojih drugara, konjanika. Kada je prva priča osvanula na "netu" i zaživela svoj zivot, shvatio sam da ograničenja više ne postoje, da je priča dostupna svakome koga interesuje, svakome ko slučajno ili namerno na nju naleti. Društvene mreže su mi omogućile široku publiku, tako da nisam više mogao da biram ciljnu grupu, a moram reći da mi to nikada nije ni bila namera.


Foto: Bigstock, AboutLife

Urošević je objasnio da “Txe Laka konjica” nije samo priča o odrastanju, već je to priča o njemu, njegovim prijateljima, studentskim danima, životu u Holandiji...

- Podkast su moja razmišljanja, iskustva, uverenja. Iz kolektivnog sećanja podkast je prerastao u lična sećanja i osećanja.

Ipak jedan deo ove priče posvećen je njegovom odrastanju u novobeogradskim blokovima. S tim u vezi, na pitanje da li se Beograd danas dramatično promenio i da li je ipak nešto sačuvano iz perioda koji on pamti Urošević je odgovorio da je previše velika vremenska i geografska razlika da bi se pravila poređenja Beograda njegove mladosti i Beograda danas.

- Previše sam dugo van Beograda da bih o njemu objektivno mogao da pričam. Meni su ostala sećanja, uspomene na neke drage ljude, neka divna mesta, neka sretna događanja. Danas sam u Beogradu, na žalost, samo gost, a na pitanje da li je nešto ostalo iz tog vremena mogu vam odgovoriti da je ostala kafana “?” (Znak pitanja), kao simbol , metafora, opomena i pitanje da li smo na pravom putu i kuda to idemo? Voleo bih da naši mladi slušaoci makar prođu pored ove čuvene kafane.


Foto: Bigstock, Cnejevici Ioan Florin

Nekadašnji reditelj davnih dana počeo je i da piše, a upravo se iz tih priča izrodio i podkast. O potrebi da piše i knjizi koja je nastajala 15 godina Nenad je rekao da predstavlja pokušaj da na drugi način kanališe svoju kreativnost.

- Pozorišnom režijom sam prestao da se bavim aktivno 2000-te godine. Jednostavno taj višak energije, ta emocija, taj adrenalin koji se u meni taložio morao je negde da izađe. Svaki kreativni čin, bila to pozorišna predstava, slika, muzičko delo, pisana reč je potreba da se pošalje poruka. Poruka koju će neko primiti, na nju reagovati, složiti se sa njom ili ne. U svakom slučaju poruka koja primaoca neće ostaviti ravnodušnim - objasnio je Urošević proces koji je vodio do toga da se u njemu "rodi pisac" i istakao da je u početku pisao mnogo, a da su sećanja samo navirala...

Foto: Bigstock, CreativePhotoTeam.com

- Prve dve godine objavljivao sam po dve, tri priče mesečno…Kasnije su se priče proredile, modulirale, postajale sve ličnije.

Nenad je rekao i da ne postoji neka posebna priča koju bi mogao da izdvoji, dodajući da su neke od njih anegdote, dok su neke ispovesti, sećanja, uspomene i da su mu sve drage jer su odraz njegovog života.

- Priče o mojim roditeljima, studentskim danima, mojim pozorišnim predstavama, gradovima koje sam posetio sa svojom suprugom, morima na kojima sam sanjao o onom našem “Jadranskom moru”, kafanama moje mladosti koje sam sa ponosom pokazivao mome Miriću kada smo boravili u Beogradu. Priče iz vojske i divnom prijateljstvu koje je tamo počelo i sa ponosom mogu reći traje i dan danas. Priče o mome životu u Holandiji, priče o Holandiji. Priče o onima kojih više nema, koji su nas prerano napustili - rekao je Urošević.

Za kraj razgovora pitali smo Nenada i kako ocenjuju podkast njegovi bliski ljudi koji su već dobili priliku da ga poslušaju.

- Koliko sam uspeo da shvatim reakcije su pozitivne. Neki kažu da ih ovaj podkast podseća na čuvenu seriju “Grlom u Jagode”. Ako je to tačno i ako ovaj podkast doživi makar i stoti deo slave i uspeha te serije, znaću da nije bio pucanj u prazno. Da nisam promašio cilj i pokazao da je prijateljstvo, ono pravo prijateljstvo neprocenjivo. Da je to dragulj koji moramo čuvati i sa ponosom nositi - zaključio je Nenad Urošević

Podkast "Txe Laka Konjica" možete da slušate na NAXI Player aplikaciji koja je dostupna na Google Play ili App Store.