Zvezde Naxi podkasta: Filip Pat o realnosti, emocijama i muškom pogledu na četrdesete

Filip Pat, rođen 1975. godine u Beogradu, srpski je violinista i pop-rok pevač. Muzikom se bavi od detinjstva, kada je bio član hora „Kolibri“, a kasnije se posvetio violini i pevanju, dok su ga posebno inspirisali izvođači poput Frenka Sinatre i Bitlsa.

Tokom karijere nastupao je sa poznatim sastavima, među kojima su „Kiki Lesendrić i Piloti“, kao i bendovi „Extra Orchestra“ i „Positive“, gradeći prepoznatljiv muzički izraz kroz spoj violine i pop-rok zvuka.

Sada prvi put ulazi u novu ulogu, kao voditelj podkasta, ističući na početku razgovora da je to ideja o kojoj jako dugo razmišlja...

– Lepo je da, osim muzike koju nosim u sebi otkad znam za sebe, podelim i svoje životno iskustvo, protkano humorom. Na sreću, nemam talenat za slikarstvo, inače bih odavno izlagao radove – kaže Filip kroz osmeh i dodaje da je ovu temu odabrao jer su četrdesete važan period u životu svakog muškarca.

– To su godine kada smo uglavnom sazreli, izabrali partnera ili partnerku, dobili decu i donekle definisali svoj životni put. I sad je taj period zlatan. Gledajući prvo sebe, mislim da sam sa 40 napokon sazreo i od tog trenutka da imam šta da kažem. Možda bi punoletstvo kod muškarca trebalo da počne sa 40?

Već nakon prvih nekoliko minuta slušanja postaje jasno da je ovaj podkast ličan, direktan i iskren. Pitali smo Filipa da li je akcenat bio samo na tome da ispriča svoje lične priče ili da ponudi nešto u čemu se i drugi prepoznaju.

– Jedan od tri najbolja prijatelja mi je posle prvog slušanja rekao: možda ne treba da pričaš sve. Rekoh, stvar je kako pričaš, na koji način iznosiš. Mislim da nikom neće doneti moj podkast ništa loše, već ću možda nekog i da ohrabrim. Možda nekom fali samopouzdanje. Možda pomognem – pojasnio je Filip.

On objašnjava i zašto su mu četrdesete važan period, ističući da baš tad muškarac počinje da bude muškarac. Da je svestan sebe. Da je napokon sazreo. I da, naravno, ima mesta i za nova iskustva. 


Foto: Bigstock, Alexandr L.

– Zašto ne kampovanje, motor, pecanje, radio amaterizam? Uvek polazim od sebe i verujem da samo iskrenošću možemo da budemo ono što jesmo. Sa 40 sam preležao sve dečije bolesti, da li se nekome ne dopada kako pevam, sviram, krećem se – baš me briga, jer sve što radim u životu prvenstveno radim zbog sebe. Zato i samopouzdanje treba da sagradimo do tad.

Ističe da je svesno birao publiku za podkast, jer želi da dopre pre svega do svojih vršnjaka, iako veruje da možda može da inspiriše i mlađe generacije. Gledajući kako njegova deca rastu i razvijaju se, često pomisli koliko sve brzo prolazi i koliko su deca u određenim periodima ispred njega. Iako ne misli da je sve to savršeno, jer deca treba da budu deca, uvek vodi računa o tome šta je prvo benefit. Dakle, ako je nekome pomogao da izbegne greške ili primeni njegovo iskustvo sa 25, 30 ili 35 godina, vrlo mu je drago.

Na pitanje da li postoji univerzalna poruka za koju posebno želi da dopre do publike, tvrdi da je njegov cilj pre svega da sve ispriča iskreno i bez filtera.

– Ja sam zaprepašćen koliko je laži i dezinformacija na mrežama. I baš tu nekako tražim da doprem do ljudi na ovaj način. Realno, dosadan u moru svega. Ali ne moramo svaki dan da živimo fascinantno, drugačije, nesvakidašnje, jedinstveno. Iskreno, nisam ja sam ovo sve otkrio. Imam psihoterapeuta koji je moj, da ga tako nazovem, moj najbolji plaćeni prijatelj, ali realno je tako. I da, jeste poruka da treba da živimo normalno. I da se normalno ponašamo. Bez filtera- kroz osmeh zaključuje Pat, dok objašnjava da je trenutno njegova omiljena priča koju je ispričao ona o transplantaciji kose.

– Nekako mi je za sad najdraža priča oko transplantacije kose. Znate, ovo je Balkan i ovde je muškarac strah i trepet porodice, glava koja se pita za sve. A realno, ti stereotipi su na kraju stereotipi. Znam, imam previše godina (haha). Da se vratim na priču. Muškarac je ranjiv, naravno, kao i svako drugo živo biće, plus ovaj teret koji sam naveo ga čini još ranjivijim. Mi ne stavljamo silikone, ne šminkamo se (uglavnom) (hahaha), i na kraju krajeva, ne nosimo miniće. Dakle, kad krene kosa da nam se povlači, ne možemo da obučemo mini suknju. E, baš tu je onda odgovor. Da, radio sam transplantaciju kose pre godinu i po dana, i da, ponovio sam je na drugom delu glave jer treba. Zašto? Radim javni posao, a na prvom mestu da bih se ja osećao bolje. Da, ispričao sam ovo da bih možda nekome i pomogao da se odluči.

Svesni da četrdesete često nose određeni teret i izazove, pitali smo Filipa i koliko je važno u tom periodu naučiti da se nosimo sa životnim problemima sa osmehom i možda malom dozom sarkazma?

–  Sjajno, pa ovo može da bude preambula svake epizode mog podkasta - rekao je Filip i dodao da oni koji ga jako dobro znaju, tvrde da šalama često krije svoje probleme. 

–  Da, to jeste ventil. Što mi je humor veći, imam više problema. Takav sam sazdan, takva mi je osnova. Ne pijem, ne koristim ništa od zabranjenih supstanci, ne kockam se. Smejem se i sarkastičan sam. Nisam cinik, da se razumemo. Jer cinizam je problem. Ali na ovaj način, mislim da je najlakše prebroditi probleme. Još ako vam je partnerka ista ili slična, nemate o čemu da se brinete.


Foto: Bigstock, grkic

Pat objašnjava da se njegov pogled na četrdesete tokom pripremanja podkasta nije suštinski promenio, ali da mu je cela priča pomogla da racionalizuje sve što je prošao, da sagleda unazad šta je sve i na koji način uradio.

–  Smatram da sam vodio vrlo šaren i veseo život i da je i sad tako. Ono što je zanimljivo jeste da kad razmišljam o svemu, nije isto i kad izgovorim. Kako to mislim? Moje misli su samo moje dok ne izlaze. Kad ih podelim, osećam olakšanje – slobodu. Kao da sam ih pustio da dopru do drugih ušiju koje treba da čuju, da se nasmeju i kažu „ovo ništa ne valja“ ili „baš je top“.

Konačno, Filipa smo pitali koji bi savet dao svima koji ulaze u “čuvene četrdesete” ili su blizu istih, a on nam je, u svom prepoznatljivom stilu, odgovorio.

–  Sad moram da se vratim još 20 godina unazad. Sećam se da, kad sam punio 30 godina. Sad će moj kum slatko da se nasmeje, stajao sam na bini tog 11.11.2005. godine i plakajući pevao "Ne kuni me, ne ruži me majko". U publici su bili moji zapanjeni roditelji, zapanjeni. Šta se tačno dešava? Evo ne znam ni ja. Znam da je za mene to bila (smeh) trauma, punim 30 godina... Sve dođe na svoje, bukvalno. Ja sam posle pet godina prvi put postao tata. Mnogo se promenilo, postao sam odgovorniji. Postao sam mnogo stabilniji. Sve to priroda reši. Ljudi, živite za sebe, ne za druge. Samo jednom ste ovde. Pustite filtere. I znajte, da ako pogrešite, nije kraj. Uvek možete sutra da počnete drugačije. Jer je još puno vremena ispred vas – zaključio je naš čuveni violinista i voditelj novog podkasta Filip Pat.

Podkast "Muškarac u četrdesetim" možete da slušate na NAXI Player aplikaciji koja je dostupna na Google Play ili App Store.