Zašto smo u jesen posebno nostalgični i kako da iz ovog godišnjeg doba izvučemo najbolje?

Zašto nas jesen čini nostalgičnim?

Lišće menja boju, temperature padaju, a napici s ukusom bundeve ponovo se pojavljuju na meniju. Prelazak iz leta u jesen može probuditi želju za prisećanjem prošlosti, čak i kada se radujemo novom godišnjem dobu.

„Svaka promena znači da se nešto menja, a promena neizbežno podrazumeva i da nešto gubimo. Zato i ti mali završeci u nama bude osećaj gubitka“, objašnjava Janna Sayfie, licencirana socijalna radnica, psihoterapeutkinja i suosnivačica njujorškog centra Urban Mind Psychotherapy. „Vraćanje nečemu poznatom pruža nam osećaj kontinuiteta i stabilnosti, za kojima tragamo kada nam se čini da nam se tlo pomera pod nogama.“

Ti gubici mogu imati različite oblike. Za neke ljude kraj leta označava završetak bezbrižnijeg perioda, kaže Matt Sosnowsky, licencirani klinički socijalni radnik i osnivač centra Philadelphia Talk Therapy. Početak nove školske godine takođe znači povratak obavezama.

„Za učenike i studente to podrazumeva nove izazove i nepoznato okruženje. Roditeljima, s druge strane, povratak dece u školu može biti podsetnik na protok vremena i činjenicu da se porodični dom postepeno prazni“, objašnjava on. „Kao i Nova godina, jesen sa sobom nosi i velika očekivanja od novog početka i želju da postanemo neka nova, bolja verzija sebe.“

Jesen je puna podsetnika na prošlost

Jesen je prepuna čulnih podsticaja koji mogu da probude sećanja, čak i pre nego što ih svesno povežemo s određenim događajem ili periodom života. Reč je i o takozvanim telesnim, odnosno somatskim sećanjima.

„Pre nego što uopšte shvatimo na šta nas neki nadražaj podseća, već nas preplavi snažno, gotovo telesno sećanje povezano s našim nervnim sistemom“, kaže Sarah Haugh, licencirana savetnica za mentalno zdravlje i osnivačica centra North Shore Professional Therapy. Ona objašnjava da je reč o implicitnom pamćenju, odnosno osećaju koji nosimo u sebi, ali ga često ne možemo lako pretočiti u reči. „Na isti način naš memorijski sistem beleži i traume koje su se dogodile pre nego što smo naučili da govorimo, još dok smo bili bebe.“

Mirisi su među najsnažnijim okidačima sećanja, ali sličan efekat mogu imati i prizori i zvuci. A jesen pruža bezbroj takvih podsticaja: prvi miris dima iz dimnjaka pomešanog s hladnim vazduhom, miris vlažnog ili suvog lišća ili sveća s mirisom jeseni koje se svake godine iznova vade iz ormara.

„Lišće koje menja boju, raniji zalasci sunca i specifična zlatna svetlost karakteristična za jesen mogu učiniti da i sasvim običan trenutak deluje poznato“, kaže Haugh.

I zvuci mogu da probude uspomene: školski autobus koji prolazi ulicom, promena u cvrkutu ptica ili prepoznatljiv glas sportskog komentatora koji nedeljom prenosi utakmice američkog fudbala. Sve su to sitnice koje jesen mogu učiniti posebno bliskom i nostalgičnom.

Zašto nam omiljene serije posebno prijaju u jesen?

Nostalgija može da otkrije šta nam je potrebno dok se prilagođavamo novom godišnjem dobu. „Kada nas prošlost sve više privlači, to često znači da čeznemo za osećajem sigurnosti“, kaže Sosnowsky. To može biti posebno važno kada se suočavamo s novim životnim poglavljem koje nam deluje nepoznato, zastrašujuće ili previše zahtevno.

Ta potreba za sigurnošću možda objašnjava zašto se ljudi radije vraćaju poznatim serijama i filmovima ili ponovo čitaju omiljene knjige, umesto da se upuste u nešto sasvim novo. Likovi im deluju poput starih prijatelja, a priče su već poznate, uključujući i njihove završetke.

„Naš mozak uglavnom daje prednost predvidljivom u odnosu na nepredvidljivo“, objašnjava Sayfie. Nepoznato često povezujemo s rizikom i mogućom pretnjom po sopstvenu sigurnost, pa nismo uvek spremni da se s tim suočimo.

„Kada se godišnja doba menjaju, a mi se, svesno ili nesvesno, pitamo šta nas čeka, bilo da je reč o vremenskim prilikama ili promenama u našem životu, vraćanje poznatim i potpuno predvidljivim stvarima može izuzetno umirujuće da deluje na naš nervni sistem.“

Sayfie ističe da poznata iskustva, poput ponovnog gledanja omiljene serije ili čitanja drage knjige, mogu pomoći ljudima da se ponovo povežu sa sobom. Ona ih podsećaju na to ko su bili i kako je izgledao njihov život kada su se prvi put susreli s tim pričama.

Kako da iz nostalgije izvučemo ono najbolje?

Umesto da nas samo podseća na ono što je prošlo, nostalgija može biti koristan način da podržimo sopstveno emocionalno blagostanje.

„Nostalgija je pokretač pozitivnih emocija“, kaže Sosnowsky. Istraživanja pokazuju da osećaj zadovoljstva i blagostanja može proisteći iz iščekivanja budućnosti, uživanja u sadašnjem trenutku, ali i prisećanja prošlosti. „Kada odvojimo vreme da se s zahvalnošću i uvažavanjem vratimo nekom sećanju, možemo ponovo da oživimo važna iskustva ispunjena radošću, povezanošću i dubokim smislom.“

Nostalgija takođe može pružiti prostor za tugovanje i prihvatanje onoga što je prošlo, dok se istovremeno savladavaju izazovi neizvesne budućnosti. To može biti mlada osoba koja se priseća srednjoškolskih dana dok pakuje stvari za fakultet, roditelj koji se s nostalgijom seća prvog dana deteta u vrtiću dok ga priprema za polazak u više razrede ili neko kome se vraćaju uspomene na nekadašnje praznike dok se priprema da ih prvi put provede bez voljene osobe.

„Osvrtanje na prošlost, iako ponekad bolno, pomaže nam da prihvatimo sopstvena iskustva i pronađemo smisao u svom životu“, kaže Sosnowsky. „Tako možemo da sačuvamo ono što smo dobili od ljudi, mesta i iskustava koja su nas oblikovala, prepoznajući sve ono što i dalje nosimo u sebi dok nastavljamo dalje.“