Zašto potajno navijamo za filmske negativce?

Ali zašto je to tako? Ako su ovi likovi opasni, nemilosrdni, a često i potpuno zli, kako je moguće da ipak navijamo za njih?

Jedno istraživanje pokazalo je da većina ljudi bez problema prepoznaje loše postupke filmskih negativaca, ali istovremeno često veruje da su oni „u dubini duše“ zapravo dobri. Zanimljivo je da takav utisak možemo imati čak i kada za njega nema mnogo dokaza.

Pa, zašto onda imamo potrebu da ih opravdavamo?

Bez negativca nema prave priče

Jedno od mogućih objašnjenja krije se u samoj prirodi filmske priče. Dobar zaplet gotovo uvek zahteva sukob, a upravo negativac donosi prepreku koja pokreće radnju.

Jednostavno rečeno kada se pojavi negativac, počinje zabava.

Što je lik upečatljiviji i što je njegov karakter mračniji, to nam može biti zanimljiviji za gledanje. Ako uživamo u filmu, negativac je često jedan od razloga zbog kojih nam je priča toliko privlačna.

I tu nastaje zanimljiv psihološki paradoks. Znamo da je lik loš, ali ga istovremeno povezujemo sa pozitivnim emocijama koje u nama izaziva film.

Slično tome, ljudi mogu da uživaju u horor filmovima ili adrenalinskim aktivnostima poput bungee jumpinga, iako su iskustva koja ih prate naizgled neprijatna ili zastrašujuća.

Zašto onda verujemo da negativac ipak nije toliko loš?

Jedan od načina na koji naš mozak rešava ovu suprotnost jeste da pokušamo da pronađemo nešto dobro u liku.

Ako nam je negativac simpatičan, duhovit, harizmatičan ili jednostavno zanimljiv, možemo početi da pretpostavljamo da iza njegovih loših postupaka ipak postoji „dobra strana“.

Uostalom, ljudima je prirodno da pokušavaju da razumeju druge i da se povežu sa njima. Način na koji doživljavamo svet u velikoj meri oblikovan je našim sopstvenim iskustvima, uverenjima i stavovima.

A sebe uglavnom doživljavamo kao dobre i moralne osobe.

Zato, kada se emocionalno povežemo sa nekim likom, čak i ako je on filmski negativac, možemo nesvesno koristiti sebe kao svojevrsni model za razumevanje njegovih postupaka.

Ako mi možemo da budemo dobri ljudi, a ipak razumemo ovog lika, možda i on negde u sebi ima nešto dobro.

Negativac je često ono što film čini zanimljivim

Naravno, ovo nije jedino moguće psihološko objašnjenje. Na naš odnos prema filmskim negativcima utiču i njihov izgled, harizma, način na koji su napisani, gluma, njihova prošlost i način na koji je sama priča predstavljena.

Ipak, postoji jedna zanimljiva stvar: čak i kada znamo da bi trebalo da ih osuđujemo, teško je potpuno ignorisati njihovu ulogu u priči.

Možemo da negodujemo kada negativac pobedi, da navijamo za glavnog junaka i da želimo da pravda bude zadovoljena. Ali duboko u sebi znamo i da bez tog „lošeg momka“ film verovatno ne bi bio ni približno toliko zanimljiv.

Zato možda nije toliko neobično što ponekad navijamo za pogrešnu stranu. Na kraju krajeva, dobar negativac nije samo prepreka glavnom junaku — on je često jedan od razloga zbog kojih ne možemo da skrenemo pogled sa ekrana.