„Ako u vezi nikada nema trzavica, to je često znak ravnodušnosti – partneri se više ni ne trude. Takvi parovi češće završavaju razvodom“, objašnjava Grodi za Time.

Važno je, međutim, naglasiti da nije svaka svađa dobra. Konstruktivne rasprave koje vode iskrenim razgovorima, pa čak i pomirenju, mnogo su vrednije od površinskog mira.

Profesor Noam Ostrander ističe da se većina parova stalno vrti oko istih problema jer ne dolazi do suštine. Umesto optužbi tipa „Ti nikad“ ili „Ti uvek“, preporučuje direktniju komunikaciju: tražite konkretno ono što vam je potrebno.

Čest problem je i to što tokom svađe partneri više razmišljaju o sledećoj rečenici nego što zaista slušaju jedno drugo. Ključ je u pažljivom slušanju bez prekidanja, iskrenom razumevanju i postavljanju pitanja kada nešto nije jasno – ne da biste uzvratili, već da biste razumeli.

Pauziranje svađe može takođe biti korisno – daje vam prostor da se smirite, sagledate problem objektivnije i pokušate da stvari vidite iz ugla partnera.

„U besu često izgovaramo stvari koje ne možemo povući“, zaključuje Grodi. Zato je važno kako se svađamo – jer od toga zavisi da li će nas ta svađa zbližiti ili udaljiti.