Zašto nam godine prolaze sve brže? Neurohirurg objašnjava šta možemo da promenimo

Jedan od razloga zbog kojih nam se čini da vreme leti mogla bi da bude – rutina.

Penzionisani neurohirurg dr Brajan Heflinger skrenuo je pažnju na zanimljivu vezu između svakodnevnih navika, pamćenja i našeg doživljaja vremena. Kako je objasnio, kada nam svaki dan izgleda gotovo isto, mozak nema mnogo novih događaja koje bi izdvojio i sačuvao kao upečatljive uspomene.

Kada se dani sastoje od istih obaveza, istih puteva, istih mesta i gotovo identičnog rasporeda, oni mogu početi da se stapaju jedan u drugi. Kada se kasnije osvrnemo na taj period, imamo utisak da je prošao neverovatno brzo.

Tajna je u novim iskustvima

Rešenje ne podrazumeva velike životne promene. Naprotiv, dovoljno je povremeno uneti nešto novo u svakodnevicu.

To može biti novi hobi, putovanje, odlazak na mesto na kojem nikada niste bili, drugačiji put do posla, novi recept za večeru ili bilo koja mala promena koja će prekinuti ustaljeni obrazac.

Prema Heflingerovom objašnjenju, nova iskustva ostavljaju upečatljiviji trag u našem pamćenju. Kada se kasnije prisetimo dana ispunjenog različitim događajima, imamo osećaj da je trajao duže i da se u njemu dogodilo mnogo više.

Dobar primer je godina ispunjena putovanjima, druženjima i novim iskustvima. Kada je se prisećamo, često imamo utisak da je bila duga i bogata događajima. Nasuprot tome, period u kojem su dani bili veoma slični može nam u sećanju delovati kao da je proleteo.

Zanimljivo je da može da se dogodi upravo suprotno dok nešto doživljavamo. Dan prepun aktivnosti ponekad nam proleti, ali kada ga se kasnije prisećamo, čini nam se dužim jer je ostavio više različitih uspomena.

Psiholog Tim Bono sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu objašnjava da nova iskustva privlače našu pažnju i prekidaju očekivani obrazac svakodnevice. Drugim rečima, kada se dogodi nešto novo, obraćamo više pažnje na ono što proživljavamo.

Ne morate da promenite život – promenite sitnice

Da biste uneli više novina u svakodnevicu, nije potrebno da svakog meseca otputujete na drugi kraj sveta.

Možete otići u restoran u kojem nikada niste bili, spremiti potpuno novo jelo, promeniti način na koji provodite pauzu, isprobati novi trening ili, ako radite od kuće, jedan dan posao obaviti iz nekog drugog okruženja.

Čak i male promene mogu da stvore nove uspomene i spreče osećaj da se nedelje i meseci samo nižu jedan za drugim.

Važnu ulogu imaju i druženje i vreme provedeno sa ljudima koje volimo. Umesto da se svaka nedelja pretvori u niz poslova, kućnih obaveza i jurcanja sa jednog zadatka na drugi, Bono savetuje da svesno ostavimo prostor za porodicu, prijatelje i iskustva koja su nam zaista važna.

Upravo takvi trenuci često postaju uspomene po kojima kasnije pamtimo određeni period života.

Ponekad je potrebno jednostavno – usporiti

Još jedan deo priče jeste prisutnost u trenutku. Ako neprestano žurimo i razmišljamo samo o sledećoj obavezi, lako možemo da steknemo utisak da nam je čitav dan nestao.

Zato nije poenta samo raditi više stvari, već ih zaista doživeti. Obratiti pažnju na razgovor, šetnju, ručak sa prijateljima ili neki sasvim običan lep trenutak.

Ne možemo promeniti činjenicu da dan ima 24 sata niti zaustaviti prolazak godina. Ali možemo uticati na to koliko će taj period biti ispunjen iskustvima kojih ćemo se kasnije sećati.

A možda je upravo to najbliže što možemo da priđemo „usporavanju“ vremena: manje života na autopilotu, a više novih iskustava, ljudi, trenutaka i uspomena.

Jer novi restoran možemo da posetimo „sledećeg meseca“, prijatelja možemo da pozovemo „neki drugi vikend“, a putovanje možemo stalno da odlažemo za „sledeću godinu“. Problem je što to „kasnije“ ponekad nikada ne dođe.

Zato nas podsećanje da vreme nije neograničeno može podstaći da manje odlažemo ono što nam je važno – i da više koristimo trenutke koje imamo sada.