Bez obzira koji glavni motiv bio, ishitrena reakcija ili nešto drugo, stručnjaci objašnjavaju da se ključ krije u psihološkom stanju para, odnosno efekta osećaja bliskosti i distance. Dakle, potreba za prevarom u sebi sadrži duboku psihološku osnovu, a produkt je sam čin prevare. O čemu je zapravo reč?

U emotivnoj vezi svako od partnera bi trebalo da vešto kombinuje uticaj i potrebu za bliskošću i distancom. Dakle, ljubavna veza bi trebalo da se zamisli kao kotel u kome glavne sastojke čine pomenute dve potrebe, a vaš partner i vi biste bili barmeni.

Potreba za bliskošću odnosi se na spajanje kako na fizičkom tako i mentalnoj ravni - potreba za maženjem, seksom, generalno prisustvom partnera, dok je "distanca" njen opozit. Ona se ogleda u potrebi da se osamite, osećate svojim i da vas "niko ne poseduje". Ovo je vreme za vaše hobije, stvari koje vam generalno pričinjavaju zadovoljstvo a koje ne uključuju vašeg partnera.


Preterana bliskost može voditi krizi indentiteta, pa se prevara ne mora vezivati isključivo za požudu, već bespomučnu potrebu da izađete iz "zajedničkog identiteta" i ponovo osetite da samostalno donosite odluke.

S druge strane, preterana distanca stvara osećaj otuđenja i odbačenosti koji dalje stvaraju osećaj nevoljenosti. Ovo takođe vodi prevari.

Kako bi se izbegle ovakve situacije, preporučljivo je da partneri odmah na početku budu iskreni u vezi svojih potreba, jer gotovo nikada potreba za bliskošću i distancom nije na istom nivou kod oba partnera.