Zašto bi trebalo da prestanete da otkazujete druženja? Stručnjaci otkrivaju kako to utiče na raspoloženje

Tokom leta društvene mreže često stvaraju utisak da svi neprestano putuju, izlaze i uživaju u životu. Zbog toga nije neobično što mnogi požele da u poslednjem trenutku otkažu dogovor i ostanu kod kuće. Međutim, istraživanja i iskustva stručnjaka pokazuju da takva odluka ne donosi uvek osećaj odmora i zadovoljstva.

Mnogi ljudi primećuju da se nakon druženja vraćaju kući bolje raspoloženi, smireniji i sa više energije nego što su očekivali. Upravo zato psiholozi savetuju da se planovi ne otkazuju automatski samo zato što se u tom trenutku čini lakšim ostati kod kuće.

Zašto je tako lako otkazati dogovor?

Psihijatar Debra Kisen objašnjava da ljudi često sa oduševljenjem prihvate poziv, ali kako se približava vreme susreta, mozak počinje da razmišlja o svemu što izlazak podrazumeva – spremanju, odlasku, razgovoru i dodatnom naporu. Tada se često javlja anticipatorna anksioznost.

Problem je u tome što mnogo lakše zamišljamo neprijatnost izlaska nego zadovoljstvo koje ćemo osetiti nakon druženja. Stručnjaci ističu da mozak često precenjuje udobnost ostanka kod kuće, a potcenjuje koristi koje donosi socijalni kontakt.

Zato savetuju da se pre otkazivanja zapitate da li vam je zaista potreban odmor ili samo birate lakšu opciju. Ponekad ono što izgleda kao briga o sebi zapravo predstavlja izbegavanje.

Male promene mogu da naprave veliku razliku

Stručnjaci naglašavaju da nije potrebno prihvatati svaki poziv niti planirati velike izlaske. Dovoljne su jednostavne aktivnosti poput šetnje sa prijateljem, odlaska na kafu, večere, učlanjenja u književni klub, rekreativnu grupu ili volontiranja.

Korisno je i da se unapred dogovorite sa osobom koja računa na vaš dolazak, jer će vas osećaj odgovornosti motivisati da ne odustanete u poslednjem trenutku.

Psihoterapeuti upozoravaju da često biranje samoće može dovesti do začaranog kruga. Manjak društvenih kontakata može pogoršati raspoloženje, što dodatno smanjuje želju za druženjem i vremenom vodi ka sve većoj izolaciji.

Druženje ne mora da traje satima

Jedna od najvažnijih poruka stručnjaka jeste da kvalitetno druženje ne mora da podrazumeva višesatni izlazak. Nekada je dovoljno izdvojiti pola sata za šetnju, kafu ili kratak razgovor.

Fleksibilniji planovi mogu pomoći da druženje ne bude dodatni izvor stresa. Ako se osećate umorno, unapred možete reći da ćete ostati kraće ili izabrati aktivnost koja ne zahteva mnogo energije.

Društveni kontakti su važni za mentalno zdravlje

Stručnjaci podsećaju da živimo u vremenu kada je usamljenost sve češći problem. Uprkos brojnim obavezama, kvalitetni odnosi sa porodicom i prijateljima predstavljaju važan deo očuvanja mentalnog zdravlja.

Za održavanje osećaja povezanosti nije potrebno organizovati velika okupljanja. Nekada su dovoljni jedna poruka, telefonski razgovor, kratka šetnja ili kafa sa dragom osobom.

Najvažnije je pronaći ravnotežu između odmora i druženja. Odmor je neophodan, ali ni socijalni kontakti ne bi trebalo da postanu luksuz koji se stalno odlaže. Upravo mali, redovni susreti sa ljudima koje volimo često mogu doprineti boljem raspoloženju, smanjenju stresa i većem osećaju zadovoljstva.