Legenda o otkriću kafe

S obzirom na to da je prošlo više od 1.000 godina od predloženog vremena otkrića kafe, nemoguće je reći da li je to tačno, ali postoje neki izvori koji su pouzdaniji od drugih. Profesor Nkiru Nzegwu sa Odeljenja za afričke studije Univerziteta Binghempton kaže da legenda o pastiru postoji vekovima, iako je nemoguće to potvrditi. Ide ovako:

Gledao je svoje koze kako uzbuđeno lupaju i glasno bleje nakon što su pojele jarko crvene bobice koje su rasle na nekim zelenim grmovima u blizini. Pastir Kaldi je i sam probao nekoliko bobica i ubrzo osetio ushićenje.

Napunio je džepove bobicama i otrčao kući da podeli svoje otkriće sa porodicom. Supruga mu je predložila da bobice odnese monasima u manastir blizu jezera Tana, na izvoru reke Plavi Nil.

Kaldi je glavnom monahu poklonio bobice i ispričao o njihovom čudesnom dejstvu, piše Crema Coffee Garage.

„Delo đavolje!“ uzviknu monah i baci bobice u vatru. Za nekoliko minuta, manastir se ispunio mirisom pečenog bobica, a ostali monasi su se okupili da istraže odakle dolazi miris. Odlučili su da ugase vatru i zgnječe bobice kafe.

Glavni monah je naredio da se zrna zaliju vrelom vodom kako bi se sačuvala njihova dobrota. Te noći monasi su sedeli pijući bogati mirisni napitak i zavetovali se da će ga piti svakodnevno kako bi ih održavali budnima tokom dugih, noćnih pobožnosti

Gajenje kafe

Planirano uzgajanje kafe počelo je negde u petnaestom veku, a još mnogo vekova, jemenska provincija Arabija bila je primarni izvor kafe u svetu. Potražnja za kafom na Bliskom istoku bila je veoma visoka. Bobice koje su pakovane za izvoz iz jemenske luke Moka za trgovinu sa Aleksandrijom i Carigradom bile su strogo čuvane.

Zapravo, nijedna plodna biljka kafe nije smela da napusti zemlju. Uprkos ograničenjima, muslimanski hodočasnici iz celog sveta uspeli su da prokrijumčare biljke kafe nazad u svoje domovine tokom svojih hodočašća u Meku, a usevi kafe ubrzo su se ukorenili i u Indiji.

Kafa u Evropi

U to vreme, kafa je takođe ušla u Evropu preko Venecije, gde su flote trgovale parfemima, čajevima, bojama i tkaninama sa arapskim trgovcima duž Rute začina. Piće je na kraju steklo popularnost među Italijanima kada su ulični prodavci limunade počeli da ga prodaju uz hladna pića. Mnogi evropski trgovci su se navikli da piju kafu u inostranstvu i nosili je sa sobom u domovinu.

Sredinom 17. veka Holanđani su dominirali svetskom pomorskom trgovinom, a uveli su uzgoj kafe u svojim kolonijama u Indoneziji na ostrvima Java, Sumatra, Sulawesi i Bali.

Kafa je u Latinsku Ameriku stigla nekoliko decenija kasnije, kada su Francuzi doneli rezove biljke kafe na Martinik. Ali kada se retka biljna bolest proširila poljima kafe jugoistočne Azije sredinom 19. veka, Brazil se pojavio kao najveći svetski proizvođač kafe, što je i danas.