Verovanje i tradicija: Kako se obeležava proslava Božića?

Ovo su neka od starih verovanja, koja su bla zastupljena u različitim delovima Srbije. 

 - Hlebovi namenjeni Badnjoj večeri kao i "veliki božićni kolač" mesili su se o Badnjem danu, takođe rano ujutro, pre svanuća.

 - Za Badnje veče se pravi kolač zdravlja koje se nazivao "zdravljak". Pre pečenja domaćica ovaj kolač zaseca na onoliko delova koliko ima ukućana i pri tom izgovara: "sreća, zdravlje i napredak". Božićni kolač je kružnog oblika i pravi se od dva do tri kilograma brašna. Gornja površina ukrašavana je reljefnim ukrasima od testa, a po sredini kolača obavezno su bile dve reljefne trake testa postavljene u vidu krsta. Na mestu gde se trake ukrštaju postavlja se krug uvijenog testa pod nazivom "ruža" u koju se zabada struk bosiljka ili tri vlasi pšenice vezane crvenom vunom ili pamučnim crvenim koncem.

 - Badnjak se u prošlosti palio na mestima gde porodica nije na okupu, obično u vojsci, kao medijum između porodičnog doma i ljudi koji nisu sa porodicom.

 - Na Badnji dan se vraćaju pozajmice, dok je na trpezi neparan broj posnih jela, vino i medovina.

 - Božićna sveća u panaiji (izmešane razne vrste žita i drugog zrnevlja), mirobožanje ukućana, na trpezi božićni kolač i pečenica i položajnik, osoba koja prva ulazi u kuću, obeležja su prvog dana Božića. Položajnik se dočekuje svečano i posipa žitom, onda on prilazi ognjištu, džara vatru i govori: "Koliko varnica, toliko parica, prasadi, pilića..."

 - Od arhaičnih običaja zanimljivo je Vijanje Božića tokom kojeg momci ili tek oženjeni muškarci na konjima obilaze kuće svojih devojaka i žena. Drugog dana Božića običaj je da mladi bračni parovi nose kumu na dar kolač.

 - U nedelju pred Novu godinu (Materice) i u nedelju po Novoj godini (Oci) deca dolaze na čestitanje, domaćici ili domaćinu vezuju noge i, da bi ih odvezali, bivaju darivana slatkišima, voćem, novcem.

 - Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.

 -  Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva "nekršteni dani" u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku.