Veronika: Priča o kravi koja je iznenadila naučnike

Ljubimica, krava rase švajcarski braun po imenu Veronika, naučila je da koristi oba kraja štapa kako bi sama češkala leđa. Ovakva fleksibilna upotreba alata izuzetno je retka u životinjskom svetu i do sada nikada nije bila dokumentovana kod goveda.

Istraživanje Veronikine upotrebe alata vodio je dr Antonio Osuna-Mascaro sa Univerziteta veterinarske medicine u Beču, a studija je nedavno objavljena u časopisu Current Biology.

U početku joj je tim dao metlu, očekujući da će koristiti samo deo sa čekinjama. Međutim, Veronika je prilagođavala način na koji koristi alat u zavisnosti od toga gde je želela da se počeše.

Ako je u pitanju bio deo leđa ili neka druga šira površina kojoj je bio potreban jači pritisak, koristila je kraj sa čekinjama. Kada je bio potreban nežniji dodir, poput onog na osetljivom stomaku, koristila je glatku dršku.

„Jedini dobro dokumentovan slučaj nečega sličnog dolazi od šimpanzi, i to u onim, takođe retkim situacijama kada love termite koristeći oba suprotna kraja istog štapa“, rekao je Osuna-Mascaro za BBC Science Focus.

Istraživači napominju da su domaće životinje uglavnom zanemarene u bihejvioralnim istraživanjima, zbog čega njihov navodni manjak inteligencije možda više govori o nedostatku posmatranja nego o samim životinjama.

„Važno je znati da krave imaju sposobnost da inoviraju u upotrebi alata i da ih koriste fleksibilno, jer to šalje snažnu poruku o tome koliko smo bili pristrasni u proceni inteligencije krava i njihovih sposobnosti“, kaže Osuna-Mascaro.

Voljena krava

Jedna od stvari koju studija posebno ističe jeste da Veronika nije posebna - posebne su okolnosti u kojima živi.

Kao voljeni kućni ljubimac, imala je pristup prostranim pašnjacima, svakodnevnu interakciju s ljudima i slobodu da istražuje i inovira u svom okruženju. Sa svojih 13 godina, ona je i znatno starija od većine krava u stočarstvu.

Njen ljudski saputnik, Vitgar Vigеле, primetio je da Veronika koristi alate još pre više od deset godina. Ova neobična krava privukla je pažnju istraživača kada su videli snimak njenog ponašanja i shvatili da moraju lično da je upoznaju.

Rezultati sugerišu da naše pretpostavke o inteligenciji stoke i drugih životinja možda ne zavise od toga koliko su one pametne, već od toga da li im je data prilika da istraže svoje sposobnosti i da li su ljudi uopšte obratili pažnju.

„Voleli bismo da čujemo od ljudi koji su lično videli da krave rade nešto slično“, rekao je Osuna-Mascaro.

„Ključni element je sledeći: uhvatiti predmet koji se slobodno pomera i koristiti ga kao produžetak sopstvenog tela kako bi se dosegle mete koje bi inače bile teške ili nemoguće za dohvat.“