Nacionalna kompanija Malte iz Valete donela je publici tokom dve večeri u Bitef teatru viziju utopije proslavljenog izraelskog koreografa Emanuela Gata. Umetnik, koji sebe radije naziva trenerom nego koreografom, stvorio je „Utopiju” kao živi organizam, kreaciju koja je nastajala zajedno sa igračima i predata njima da je dalje grade, oblikuju, razvijaju i „održavaju u životu”.

„Ono što je Emanuel stvorio je neverovatno. On je jedinstven autor koji igrače nikada ne uči koreografiji korak po korak, već ih vodi ka načinu na koji treba da razmišljaju o njoj i kako da je razumeju ne bi li jasnu strukturu stvorili prevashodno u sebi. Naziv komada se odnosi na ideju da svako ljudsko biće ima sposobnost da bira i deluje unutar tog sistema. Niko vam ne govori šta da radite, već svaki pojedinac ima slobodu da napravi sopstveni izbor i stvori nešto jedinstveno. Emanuel iskreno veruje u moć igrača”, objasnio je u razgovoru sa beogradskim novinarima Paolo Manđola, aktuelni direktor Nacionalne kompanije Malte.

I zaista, pažljivom posmatraču nisu mogli da promaknu budni pogledi igrača na sceni Bitef teatra upućeni jedni drugima, usredsređeni pokreti, pojačan osećaj svesnosti i pažnje, dok su svi disali kao jedan. 

Usled ovako specifičnog načina kreiranja dela, Gat je igračima prepustio da na sceni donose odluke u realnom vremenu, što je „Utopiji” dalo posebnu draž, jer nijedno izvođenje nije isto.

„Emanuel daje igračima platformu da sami istraže šta znači biti prisutan u trenutku, svestan da svaka akcija koju preduzmu, pokret koji naprave, utiče na celu grupu. To ih stavlja u položaj aspolutnog stanja pripravnosti. Divno je što imate koreografiju koja vam, u današnje vreme, pokazuje šta u stvari znači osvestiti svaki trenutak”, istakao je Paolo Manđola. On je, inače, dugogodišnji prijatelj Beogradskog festivala igre, gde je gostovao najpre kao igrač londonske Kompanije Vejna Mekgregora, a zatim i Aterbaleta iz Ređo Emilije, potom kao koreograf za Balet Rima, a neko vreme je radio i kao pedagog u Nacionalnoj fondaciji za igru.

I radovi Emanuela Gata su sa velikim uspehom predstavljani na Beogradskom festivalu igre, gde je gostovao i sa svojom izraelskom, a potom i sa francuskom trupom.

Proslavom humanosti i porukom punom nade da je kolektivno dostignuće daleko vrednije od ličnog uspeha, što bi moglo biti jedno od čitanja „Utopije”, spuštena je zavesa na 21. Beogradski festival igre, jedan od najgrandioznijih do sada.

„Ponosna sam na ovo izdanje koje je u potpunosti opravdalo svoj slogan i bilo baš savršeno različito u svakom smislu, ali i u odnosu na sve prethodne festivale”, istakla je Aja Jung.

Tokom više od mesec dana trajanja, od 7. marta do 10. aprila, na programu su bila ukupno 34 izvođenja na deset različitih scena u tri grada (Beograd, Novi Sad i Subotica). Festival je ugostio 18 trupa iz 12 zemalja, od Amerike i Kanade do Australije i Kine, čije je „savršeno različite” komade – u stilovima od neoklasike do fizičkog teatra, preko akrobatike, savremenog cirkusa, hip hopa, pantomime, do savršene baletske tehnike ili najsjajnjih pozorišnih hibrida koji svoje mesto ipak imaju pod kišobranom umetničke igre – pogledalo preko 17.000 gledalaca iz zemlje, regiona i sveta.

„Ponosna sam i pred brojem održanih majstorskih časova i koreografskih radionica u Nacionalnoj fondaciji za igru. Imali su mladi igrači šta da vide i nauče tokom Festivala, a neki su dobili i vredne stipendije i pozive da se priključe trupama... Publika je potvrdila uspeh glavnog programa, jer se gotovo za svaku predstavu tražila karta više! Nedostaju nam pozorišni prostori za umetničku igru, nedostaje više brige i pažnje onih koji treba da čuvaju ovakve događaje, ali zadovoljni smo jer smo ispunili obećanja i sve najavljene komade zaokružili zadovoljstvom i ovacijama gledalaca. Sigurno je da nećemo stati sa komadom Emanuela Gata... Do kraja godine, biće još nekoliko događaja o kojima će se govoriti!”, poručila je Aja Jung.