Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu uzeli su u obzir niz faktora, uključujući genetiku, strukturu mozga, izbor načina života, imunološko zdravlje i metabolički sistem, navodi se u saopštenju za štampu, prenosi msn.

Analizirali su devetogodišnje podatke od skoro 290.000 ljudi, od kojih je 13.000 imalo dijagnozu depresije.

Otkrili smo da zdrav način života smanjuje rizik od depresije za 57 odsto – rekla je za Fox News Digital profesorka Barbara Saakjan sa Odeljenja za psihijatriju Univerziteta u Kembridžu.

- Promena ponašanja i razvijanje zdravog načina života je nešto što možemo da uradimo za sebe da smanjimo rizik od depresije - dodala je ona.

Nakon poređenja faktora koji doprinose depresiji, istraživači su identifikovali ovih sedam faktora zdravog načina života koji mogu da smanje rizik.

Spavanje između sedam i devet sati bio je faktor koji je imao najveći uticaj, smanjujući rizik od depresije za 22%, otkrili su istraživači.

Melanie Avalon, preduzetnica i biohaker iz Atlante, nije bila uključena u studiju, ali je podelila svoje stručne uvide o tome kako faktori načina života mogu pomoći u prevenciji depresije.

- Možete da "biohakujete" svoje okruženje za spavanje da biste optimizovali odmor, oporavak i na kraju mentalno zdravlje - rekla je ona za Fox News Digital.

- Zaštitite svoje granice sna i poštujte svoju rutinu opuštanja. Smanjite temperaturu uveče, koristite zavese i čepiće za uši, a nekoliko sati pre spavanja isključite elektronske uređaje - kaže ona.

Pre spavanja koristite naočare koje blokiraju plavo svetlo, jer se pokazalo da plavo svetlo zaustavlja oslobađanje hormona melatonina.

„Osvetlite svoj prostor crvenim sijalicama i koristite dušek za hlađenje da biste podstakli savršenu temperaturu za spavanje“, predložila je ona.

Zanimljivo je i da su oni koji nikada nisu pušili imali 20 odsto manji rizik od potencijalne depresije, pokazalo je istraživanje. Prethodna istraživanja su takođe istakla vezu između pušenja i depresije.

Velika studija objavljena u časopisu Frontiers for Public Health početkom 2023. godine, koja je analizirala podatke iz Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani (NHANES), otkrila je da ljudi koji puše češće i duže imaju povećan rizik od depresije.

Interakcija sa drugima smanjila je rizik od depresije za 18% i bila je faktor koji je u najvećoj meri sprečio ponovnu pojavu depresivnog poremećaja. Doktor Nejtan Kerol, pomoćnik glavnog psihijatra u medicinskom centru Džersi Šor u Nju Džersiju, nije bio povezan sa studijom, ali se slaže sa nalazima.

- Ljudi su društvena bića. Zato osećaj svrhe, druženja i osećaj važnosti za druge štiti od depresije – navodi on.

- Sadašnju epidemiju usamljenosti podstiče previše ljudi koji se uopšte ne druže. Treba da gradite dobre odnose i okružite se ljudima koji vas podržavaju – rekao je on.

Redovna aktivnost je takođe važna - smanjila je depresiju za 14%, pokazuju rezultati studije.

- Fizička aktivnost pokazuje veliki potencijal za prevenciju, ublažavanje i rešavanje depresije - rekao je Avalon.

– Studije pokazuju da dosledno vežbanje može da smanji težinu depresije, bez potencijalnih negativnih neželjenih efekata koji mogu da prate farmakološki tretman. Međutim, to ne mora da znači da morate svaki dan da idete u teretanu – rekla je ona.

- Od penjanja stepenicama umesto lifta, parkiranja na najudaljenijem parking mestu u blizini prodavnice, pretvaranja usisavanja u plesnu zabavu ili jednostavnog šetnje po komšiluku sa prijateljima ili porodicom, sve se računa. Pronađite one aktivnosti koje volite da radite, ne samo da biste se bukvalno kretali, već i emotivno – kaže Avalon.

Pridržavanje umerene ili niske konzumacije alkohola smanjilo je rizik od depresije za 11%, pokazalo je istraživanje.

Kao odgovor na prethodnu studiju, dr Kris Tuel, klinički direktor službi zavisnosti na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Sinsinatiju, rekao je za Fox News Digital da nije tačno da umereno pijenje ima zdravstvene koristi.

 Istraživači su primetili da su oni koji su imali aktivniji život imali 13% manji rizik od depresije.

Kada je tražio načine da uključi više fizičke aktivnosti, Kerol je preporučio boravak na otvorenom i uživanje u prirodi što je više moguće.

- Da bismo pomogli kod depresije, važno je da se povežemo sa prirodom. Istraživanja su pokazala da je povezanost sa prirodom neophodna za naše mentalno zdravlje i zaštitu od depresije – naveo je on.

Istraživači sa Kembridža su takođe uporedili uticaj genetske predispozicije sa faktorima zdravog načina života i otkrili da su potonji imali mnogo veći uticaj na smanjenje rizika od depresije.

S obzirom na nagli porast depresije među adolescentima, univerzitet planira da sprovede buduća istraživanja o tome da li faktori zdravog načina života pokazuju slično smanjenje rizika kod tinejdžera.

- Važno je da deca i adolescenti razviju dobre navike u pogledu ishrane, spavanja, vežbanja, društvene povezanosti i prijateljstva - kaže Sahakijan.

„Škole treba da uče decu o zdravom načinu života kako bi promovisale zdravlje mozga, mentalno zdravlje i blagostanje“, dodaje.

Sve u svemu, objašnjeno je da studija naglašava potrebu da se fokusira na opšte zdravlje uma i tela kako bi se smanjio rizik od depresije.

- Kao društvo, često smo fokusirani na svoje fizičko zdravlje, ali bi trebalo više vremena da posvetimo svom mentalnom zdravlju i blagostanju - dodala je ona.

– Ključna poruka je da zdrav način života može imati ogromnu korist za vaše mentalno zdravlje i blagostanje smanjujući rizik od depresije – zaključila je ona.