Kao što sociološkinja Ana Akbari sugeriše, vreme provedeno u samoći može biti stabilizujući faktor — pomažući ljudima svih starosnih dobi da se nose s konstantnim promenama, anksioznošću ili strahom. Naravno, potpuno izbegavanje društvenih interakcija nosi sopstvene posledice, ali uz odgovarajuću rutinu, navike i samosvest, čak i oni koji nesvesno gube interes za razgovor mogu voditi srećan, zdrav i ispunjen život.

11 razloga zbog kojih ljudi gube interes za razgovor s drugima kako stare

Izgaranje i iscrpljenost

Prema studiji iz 2022. godine objavljenoj u časopisu Academic Medicine, društvena izolacija i osećaj usamljenosti snažno su povezani s preopterećenošću i hroničnim stresom. Ljudi koji gube interes za razgovor s drugima kako stare mogu doživljavati dugoročne simptome izgaranja, gubeći bliske veze, samopouzdanje ili kontrolu nad svakodnevnim životom usled prekomernog rada.

Uživaju u samoći

Neki ljudi jednostavno preferiraju samoću — grade dublje odnose s partnerom kod kuće, posvećuju se hobijima i koriste vreme za introspekciju. Posebno oni koji su ranije imali zahtevne karijere ili društvene živote, mogu smatrati da je mirniji, privatniji život više u skladu s njihovim potrebama.

Neobrađena trauma

Prema studiji objavljenoj u Brain and Behavior, osobe koje su doživele traumu ili zanemarivanje u ranijem životu često su sklonije društvenoj izolaciji. Trauma može podstaći anksioznost i povlačenje, što dovodi do sve manjeg interesovanja za razgovore s drugima.

Fizička izolacija

Prema Nacionalnoj anketi o zdravom starenju Univerziteta u Mičigenu, jedna od tri odrasle osobe između 50 i 80 godina oseća se izolovano. To može biti posledica fizičkih ograničenja, selidbe u domove za starije ili udaljavanja od porodice i prijatelja.

Nisko samopouzdanje

Strah od odbacivanja, osude ili neprijatnih situacija može doprineti izbegavanju društvenih interakcija. Mnogi ljudi nesvesno koriste samoću kao mehanizam za suočavanje sa sopstvenim nesigurnostima.

Iscrpljenost zbog narušenih granica

Neprestano kršenje ličnih granica može biti iscrpljujuće i podstaći ljude da se povuku iz društvenog života kako bi se zaštitili od daljih negativnih iskustava.

Zaštita sopstvenog mira

Mnogi ljudi biraju samoću kako bi sačuvali unutrašnji mir, posvetili se samorazvoju i izbegli nepotrebne konflikte.

Hiperbudnost i anksioznost

Hiperbudnost, odnosno stalna svest o potencijalnim opasnostima, može podstaći ljude da izbegavaju društvene situacije i interakcije koje doživljavaju kao rizične ili neprijatne.

Gubitak prijateljstava

Prirodno je da se prijateljstva menjaju tokom vremena. Bez struktura poput radnog mesta ili obrazovnih ustanova koje olakšavaju društvene interakcije, mnogi stariji ljudi se više okreću samoći.

Teškoće u povezivanju sa ljudima drugačijih stavova

U društvu koje je sve polarizovanije, neki stariji ljudi izbegavaju razgovore s onima koji imaju drugačije vrednosti ili političke stavove, što može doprineti osećaju izolacije.

Fizičke promene i ograničenja

Problemi s vidom, sluhom ili kretanjem mogu otežati učešće u društvenim aktivnostima, što može voditi ka povlačenju i izolaciji.