Ne cujem ti glas, da me utesi
kad me ruzni snovi nocu bude,
srce srecno je tek kad pogresi,
mrzim kad ga pustim medju ljude.
Jos te spominjem, svakom mili moj,
jos ti nazdravim za srecu gde god da si,
dan sto pocinje, precrtan je broj,
cime se to ova tuga gasi.
Sreco necija, ne umem ti ja,
ni da tugujem ni da proslavljam,
gde si zastao, sama nastavljam,
sto si pustio ja ne ostavljam.
Sreco necija, ne umem ti ja,
ni da zaplacem ni da zapevam
gde si lomio, tu jos sastavljam,
sto si pustio, ja ne ostavljam,
sreco necija
Nestaju bez nas, dani uzalud,
pametnu me stare slike slude,
idem svaki je promaseni put,
uzalud bi kraj tvojih da se bude.
Jos te spominjem, svakom mili moj,
jos ti nazdravim za srecu gde god da si
dan sto pocinje, precrtan je broj,
cime se to ova tuga gasi
Sreco necija, ne umem ti ja,
ni da tugujem ni da proslavljam,
gde si zastao, sama nastavljam,
sto si pustio ja ne ostavljam.
Sreco necija, ne umem ti ja,
ni da zaplacem ni da zapevam
gde si lomio, tu jos sastavljam,
sto si pustio, ja ne ostavljam,
sreco necija.
trenutno slušate
Jutro uz Svetu Stefanovića
Jelena Tomasevic
Veruj Mi Da Verujem
