Taktika „dovoljno je dobro“ kao jednostavan način za donošenje odluka

Šta je „satisficing“?

Kada odluke počnu da deluju preteško, satisficing može da pomogne da smanjimo preterano razmišljanje i stres. To je pristup donošenju odluka koji se fokusira na izbor opcije koja zadovoljava vaše potrebe, umesto da trošimo dodatno vreme i energiju tražeći savršenu opciju.

„Kada smo fokusirani na pronalaženje ‘najbolje’ opcije, često se javlja strah - strah od žaljenja, strah da ćemo pogrešiti, i to može dovesti do paralize“, objašnjava licencirana terapeutkinja za brak i porodicu, Kloi Bin.

„Satisficing“ stav postavlja jednostavnije pitanje: koja odluka funkcioniše za vas upravo sada? „Ova promena pomaže ljudima da krenu napred sa smirenijom i jasnijom glavom, umesto da ostanu zaglavljeni u preteranom razmišljanju koje nameću spoljašnji i unutrašnji pritisci.“

Zašto odluke mogu da deluju preteško?

Previše opcija može da preoptereti nervni sistem, navodeći mozak na ‘zamrznuti’ odgovor. „Umesto da izbor osećamo kao osnažujući, on počinje da deluje rizično, kao da svaka odluka može dovesti do neuspeha, razočaranja ili razočaranja nekog drugog“, kaže Bin.

Za ljude sa istorijom perfekcionizma, težnje da svima ugode ili toksičnih iskustava, više opcija može izgledati kao „izgubljena situacija“ – svaka odluka nosi osećaj krivice, srama ili samokritike. U tom trenutku mozak prelazi u režim zaštite, prioritet stavljajući izbegavanje štete nad napredak.

Odluke koje se tiču identiteta, odgovornosti ili tuđeg mišljenja posebno su komplikovane. „Ako je neko odrastao kao ‘čuvar’, onaj koji postavlja visoke ciljeve ili ‘odgovorna osoba’, odluke koje utiču na druge mogu delovati opterećujuće“, dodaje Bin. „Mozak tretira te odluke kao visokorizične, što pogoršava preterano razmišljanje.“

Kako stres otežava odlučivanje?

Kada se pojavi stres, na primer tokom sagorevanja ili perioda brige o drugima, nervni sistem prelazi u režim preživljavanja, a kreativnost ide u drugi plan, smanjujući kognitivni, emocionalni i fizički kapacitet. Umesto da nam pomaže da delujemo, mozak se fokusira na izbegavanje grešaka, što može dovesti do blokade. „Preterano razmišljanje i neodlučnost zapravo su zaštitni odgovori – telo u suštini kaže: ‘Još nije bezbedno’“, objašnjava Bin.

Stres takođe smanjuje kapacitet radne memorije. „Teže je držati više opcija u glavi i upoređivati ih, ili prihvatiti da postoji više dobrih opcija“, ističe dr En Velš, klinička psihološkinja i autorica Ambitious Mother: From Surviving to Thriving at Work and at Home. Da bismo se osećali sigurnije, često tražimo dodatne informacije ili potvrdu, ali to može usporiti odlučivanje i pretvoriti svakodnevne odluke u procenu našeg identiteta ili vrednosti.

Kako „dovoljno dobro“ razmišljanje pomaže?

Perfekcionizam tera mozak da stalno nadgleda, procenjuje, zamišlja alternative i preispituje odluke, što brzo povećava mentalni teret. Satisficing nas podseća da prepoznamo i poštujemo svoje kapacitete i potrebe, trošimo manje mentalne energije na istraživanje i poređenje opcija, i prestajemo kada je postignut prag „dovoljno dobro“.

Jedan način da se to shvati je kroz namernost. „Kod perfekcionizma, nismo namerni u korišćenju vremena i postavljanju granica“, objašnjava Velš. „Kod satisficinga biramo ono što je najvažnije. Ponekad nam treba izvrsnost, a ponekad nam treba da posao bude završen.“

Satisficing takođe prekida stalno preispitivanje. „Preterano razmišljanje raste iz nerešenih odluka i zamišljenih alternativa, a perfekcionizam drži odluke ‘otvorenim’, pozivajući misli tipa: ‘šta ako sam izabrala drugačije?’“, objašnjava Velš. „Satisficing stvara zatvoren krug odluke, što je ključno za prestanak mentalnog ponavljanja.“

Usmeravanje odluka prema ličnim vrednostima i ograničenjima pomaže nam da ostanemo prizemljeni i smanjuje preispitivanje.