Sirće kao fantastičan trik: Najlakši način da vam hrana ostane sveža
Neretko nam od ručka ostanu ostaci hrane. Ovu hranu možemo sledećeg dana da podgrejemo, ali i da je iskoristimo za neka druga jela... Međutim postavlja se pitanje kako da nam hrana ostane sveža, a ovo je posebno važno u periodu kada su temperature izuzetno visoke... Interesantno je da postoji pametan trik koji može da učini da vaši ostaci traju duplo duže - uz pomoć namirnice koju verovatno već imate u kuhinji: sirćeta.
03-07-2025
|11:27
|Autor / Izvor: Naxi media, The Sun
Iako se belo sirće najčešće koristi za čišćenje, ono je takođe izuzetno efikasno u očuvanju svežine hrane.
„Kada se doda u malim količinama kuvanim jelima, sosovima ili marinadama, sirće može da uspori rast bakterija i gljivica koje izazivaju prerano kvarenje hrane“, objašnjavaju stručnjaci iz kompanije Plumbworld.
Pored belog sirćeta, možete koristiti i jabukovo sirće.
Razlog zbog kog sirće deluje tako dobro jeste to što sadrži sirćetnu kiselinu, koja snižava pH vrednost hrane i stvara sredinu u kojoj bakterije i buđ teško opstaju. To se posebno odnosi na štetne mikroorganizme poput Listerije monocytogenes, Ešerihije koli i Salmonelle.
„Kiselina u sirćetu otežava razmnožavanje bakterija“, dodaju stručnjaci.
„To je jednostavan kuhinjski alat koji može da poboljša bezbednost ostataka hrane bez komplikovanih koraka.“
Svaka vrsta sirćeta ima svoj nivo kiselosti – belo i jabukovo sirće sadrže oko 5% sirćetne kiseline, što je „dovoljno jako da pruži blagu konzervirajuću moć, bez izraženog uticaja na ukus hrane“.
Ako želite da isprobate ovaj trik, dodajte kašičicu sirćeta u sosove i prelive pre nego što ih odložite, dok je za kuvano povrće dovoljna tek kap.
„Malo belog sirćeta u supi ili sosu za pastu pre hlađenja može pomoći da duže ostanu sveži, a da pri tom ne naruši ukus“, navode dalje. „Kod žitarica kao što su pirinač ili kinoa, dresing na bazi sirćeta može da spreči razvoj mikroba, a pritom daje i blagu kiselkastu notu.“
Takođe, važno je da ostatke čuvate u hermetički zatvorenim posudama – kako bi se ograničio dotok kiseonika, dok sirće usporava rast bakterija.
Ostaci hrane treba da se pojedu u roku od tri do četiri dana i da se odmah ohlade u frižideru na temperaturi ispod 5 °C.
„Takođe je važno ne oslanjati se samo na sirće kao zamenu za osnovne mere bezbednosti hrane – poput temeljitog podgrevanja, brzog hlađenja kuvanih jela i izbegavanja ostavljanja hrane na sobnoj temperaturi duže od dva sata“, dodaju stručnjaci.
„Ove prakse funkcionišu zajedno sa konzervirajućim dejstvom sirćeta – ali ga ne mogu u potpunosti zameniti. Sirće je koristan saveznik, ali ne i čudotvorno rešenje – dobra higijena i pravilno hlađenje i dalje su ključni.“
