Sofi Buns, predavač i istraživač dizajna nakita na Univerzitetu Zapadne Engleske (UWE) u Bristolu, razvila je hemijsku tehniku za rast dragog kamenja. Ova metoda omogućava umnožavanje sitnih fragmenata pravog rubina, bez potrebe za promenom okruženja u kojem se nalazi dragi kamen, čak i ako je deo nakita poput narukvice, prstena ili ogrlice.

Univerzitet veruje da je ovo prvi uspešan „in situ“ proces na rubinu.

Za pokretanje ovog procesa, Sofi Buns je prikupila „seme“, što znači da je koristila male fragmente preostale nakon obrade rubina. Postavila je fragment rubina u platinasti okvir, sličan onom koji bi bio na prstenu, i upotrebila hemijski agens pod nazivom fluks. Ovaj agens je smanjio temperaturu, što je omogućilo formiranje i rast rubina.

Za razliku od potpuno laboratorijski uzgojenih dragulja, koji zahtevaju puno energije, ili onih koji se vade rudarenjem, ovi dragulji rastu iz komada otpadnog materijala u peći i potrebno im je samo nekoliko dana i „pet sati energije“ za rast.

„Eksperimentišem sa vremenom rasta u peći, koje varira između pet i 50 sati. Dužim procesom dobijaju se veći i čistiji kristali“, objasnila je Buns, dodajući da radi na skraćivanju ovog procesa kako bi ga učinila održivijim.

Njena metoda preispituje ideju da je drago kamenje stvoreno od strane čoveka nužno sintetičko. „Nepredvidljivost rasta karakteristična je za prirodne procese, što kao proizvođača nakita izuzetno fascinira“, istakla je Bunsova.

Rebeka Enderbi, dizajnerka nakita iz Bristola koja je pisala o laboratorijski uzgojenim dijamantima, ističe da se percepcija njihove vrednosti menja: „Dragulji uzgojeni u laboratoriji nisu veštački. Proces replicira ono što se u prirodi stvara hiljadama godina, pružajući pristupačniju alternativu iskopanim dragim kamenjem.“

Enderbijeva je dodala da laboratorijski uzgojeni dragulji imaju potencijal da budu ekološki prihvatljiviji, ali upozorava da proces zahteva puno energije, te bi bilo poželjno da se razvije način za njihovu proizvodnju uz korišćenje zelene energije.

Projekat uzgoja rubina, deo doktorskog rada Sofi Buns, dobio je sredstva za drugu fazu istraživanja. Univerzitet u Bristolu će se takođe uključiti u istraživanje, s planom da se proces proširi na uzgoj drugih vrsta dragog kamenja.