Slušate: Noć uz Naxi

Pesma: Bijelo dugme - U vrijeme otkazanih letova

Noć uz Naxi
Naxi Radio
  • Poslednjih 5 pesama
    1. Bijelo dugme - U vrijeme otkazanih letova
    2. Kiki Lesendrić - Te noci smo se potukli zbog nje
    3. Djavoli - Suncan dan
    4. Josipa Lisac i Dino Dvornik - Rusila sam mostove od sna
    5. EKV - Par godina za nas
  • Beograd Uzivo
  • Delta city
  • Propuštene emisije
    Ostale emisije
    1. Nebojša Dugalić - Petak - Mojih 50
    2. 21. oktobar - 1 - Dodir noći
    3. 21. oktobar - 2 - Dodir noći
    4. 21. oktobar - 3 - Dodir noći
    5. Nebojša Dugalić - Četvrtak - Mojih 50
  • Preporučujemo
    Čokoladne krofne Čokoladne krofne

    Slatki zalogaj za celu porodicu - neodoljive čokoladne krofne!

    Prebranac Prebranac

    Ideja za ručak u vikendu koji sledi.

  • Naxi aplikacija radio 2
  • Zdravlje
    Hrana bogata Cinkom Hrana bogata Cinkom

    Cink je mineral koji ima mnogostruke benefite po organizam, ukoliko se plavilno i redovno unosi.

    Zdrav napitak za početak dana Zdrav napitak za početak dana

    Započnite dan zdravim napitkom koji može poboljšati vaš imunitet.

  • Kursna lista
    Kupovni Srednji Prodajni
    EUR 116.76 117.58 118.41
    CHF 109.38 110.15 110.92
    USD 100.41 101.12 101.83
  • Povezani članci
  • Ruben Estlund: Nagrade ne smete uzimati preozbiljno

    Ovogodišnji gost Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf je švedski reditelj Ruben Estlund, dobitnik Zlatne palme na prošlogodišnjem Kanskom festivalu za ostvarenje "Skver".




    20-01-2018 | 18:03 | Autor/Izvor: Naxi media

    Foto: Naxi media, Željka Dimić

     

    Kanska publika dobro je upoznata sa radom švedskog reditelja, jer su njegova poslednja četiri celovečenja filma imala premijeru upravo na pomenutom prestižnom filmskom festivalu. Za film "Turista" iz 2014. godine osvojio je nagradu žirija u selekciji Izvestan pogled, dok je na prošlogodišnjem festivalu, njegov fantastični igrani film "Skver", za koji potpisuje scenario i režiju dobio Zlatnu palmu.

    Po samom dolasku na Kustendorf, Estlund je ukazao da je mlade filmske stvaraoce potrebno ohrabriti u njihovim zamislima i stvaralaštvu, te potrebi da se odupru snažnom uticaju anglosaksonske kulture i daju svoju autentičnu sliku sveta.

    - Mladi filmski stvaraoci su na početku uvek uplašeni da njihovi filmovi nisu dovoljno dobri, postaju gotovo paralizovani strahom. Oni moraju osvestiti tu vrstu straha i prevazići je. - objasnio je.


    (Foto: Naxi media, Željka Dimić)

    Estlund se u svojim filmovima uspešno bavi, osvetljuje i isputuje sociološke probleme, te kroz određenu tematku pokušava da, pored autorskog stava, ispita i neku od aktulenih socioloških pojava (problema). Takvo ostvarenje je i film "Skver" koje u fokus postavlja priču o kustosu Muzeja savremene umetnosti i instalaciji "Skver", koja u savremenom svetu ima cilj da probudi altruizam. Povlačeći paralelu između onoga što u svojoj osnovnoj definiciji altruizam jeste i trenutno opšteprihvaćenim društvenim ponašanjima savremenog čoveka, Estlund uspešno ispituje probleme savremenog drustva, savremene umetnosti, njenog komuniciranja sa publikom, te mogućnost da se čovek nesmetano ponaša u skladu sa određenim idealima, koji se u izvesnoj meri kose da savremenim trendovima.

    Jedna od centralinih tema ovogodišnjeg festivala bavi se odnosom filma i TV serija, te sve većoj popularizaciji drugih. Da li vi pratite serije, i kakav je vaš stav po tom pitanju - da li se popularizacija serija odražava i na svet filma?

    - Gledao sam "Mad Men" i tu sam prvi put video Elizabet Mos. Postoji nešto što ne volim kod serija, a to je da one svojim sadržajem konstantno zahtevaju od publike da prate narednu epizodu. U filmu sadržaj je osmišljan tako da ima početak i kraj. Vi želite nešto da kažete na početku i da krajem zaokružite celu priču, poentirate i iznesete stav o predstavljenom sadržaju. Sa TV serijama je osnovni motiv "Zaintrigirajte publiku". Ukoliko pogledate, za posmatranje TV serija ili plaćate putem TV pretplate ili je otplaćeno putem reklama. Pored toga što zahtevaju da se iznova bude "prikovan za TV" i prati sdržaj, one su sjajan poligon za predstavljanje reklama. Pa, koji je to politički stav po pitanju njihovog pravljenja? Koji je glavni motiv pravljena TV serija? Koja pitanja želite da postavite? Da li se one svode na fokusiranje publike na sam sadržaj ili na reklame?

    Svedoci smo velikog uticaja socijalnih mreža i platformi, koje su postale jedan od svakodnevnih načina komuniciranja i informisanja. Da li se to, i u kojoj meri, odražava na percepciju filmske publike, uopšte na filmsku umetnost?

    - Nedavno sam pročitao rezultate jednog istraživanja koje ukazuje na koji način danas posmatramo filmske slike. Svi posmatraju različite platforme - deca gledaju u iPad, stariji gledaju TV...ali ono što je upečatljivo jeste to da ih niko ne posmatra zajedno. Danas jedini sadržaj koji nas okuplja oko TV jeste Evrovizija. U bioskopu posmatramo zajedno i to jeste njegova osnovna srž. Nakon što pogledaš film, imaš potrebu da verbalizuješ ono što si video - da sumiraš utiske, polemišeš, ukažeš na svoje mišljenje i čuješ tuđe, a to ne možeš uraditi sam posmatrajući sadržaj ispred kompjutera. Dolazi do toga da si "zatrpavan" različitim slikama, ali da ih ne procesuiraš na intelektualnom nivou. To je, po mom mišljenju, najbitnija prednost kada govorimo o bioskopima. Ne moramo samo gledati igrane filmove, možemo gledati sve ono šta mislimo da je važno da podelimo kao kolektivni čin. To može biti i TV serija, YouTube klip...



    (Foto: Naxi media, Željka Dimić)


    Poziv na Kustendorf nije dovodio u pitanje, pogotovo što mu ga je upitio Emir Kusturica lično. Estlund je upućen u Kusturičino filmsko stvaralaštvo, a kao njegovu najveću vrednost izdvaja autentičnost i temperament:

    - Ono što sam mogao da primetim za vreme za koje sam ovde, a taj utisak sam stekao i tokom gledanja njegovih filmova, jeste da on ima veoma topao pristup, koji govori da kultura ima veliki uticaj na društvo koje imamo. Kada pogledate njegove filmove shvatite da se temperamentom izdvajaju od ostalih. Ekspresija mnogih reditelja je slična jedna drugoj, a onda imate Kusturicu koji je divalj, lucidan na način koji nikada ranije niste videli. To je veoma važno, jer posmatranjem njegovih filmova shvatite da stvari više ne posmatrate isto. 


    Dobitnik ste značajnih filmskih nagrada, među kojima je poslednja Zlatna palma. Koliko nagrade utiču na vaš rad?

     
    - Dolazim iz sportskog okruženja, gde svi ciljaju ka nečemu. A da biste postigli nešto, morate poboljšati svoj učinak. Ukoliko znate ka čemu stremite onda možete poboljšati svoj učinak, a ukoliko ne znate onda nije ni važno "koliko jako šutnete loptu". Nagrade su u tom smislu veoma značajne, jer pojačavate fokus na sadržaje kojima želite da se bavite i privlačite pažnju na filmove koje stvarate. Na ličnom nivou, naravno, daje vam osećaj zadovoljstva. Ali morate shvatiti da prilikom dobijanja nagrada na tu odluku utiče mnogo elemenata koji se ne odnose isključivo na kvalitet samog filma. Uticaj društevnih mreža, vaši prethodni radovi, lobiji, prijatelji koje imate u žiriju (smeh), tako da naposletku i samu nagradu ne smete uzimati preozbiljno.

    Estlund trenutno radi na filmu "Triange od sadness", koji u fokus stavlja modnu industriju:


    - Moja supruga je modni fotograf i od nje sam imao priliku da čujem različite priče iz modne i industrije lepote. U okviru te industrije pomenula je problem tzv. "trougla lepote", koji se odnosi na predeo iznad očiju, gde se pojavljuju prve bore nastale kao posledica nevolja u životu. Ali, ne brinite! Postoji botoks koji može rešiti te probleme. Ovim projektom imam priliku da pristupim i istražim fenomen lepote. Lepota je jedan od kvaliteta koji nam može pomoći da se uspenjemo u današnjem društvu. Svet nije fer. Neko je rođen bogat, neko u akademskoj porodici, neko sa određenim talentom. Sve ove predispozicije možete koristiti u cilju da postignete uspeh u određenim krugovima. Lepota je takođe nešto što se vrednuje. Možete posedovati lepotu nezavisno iz kojeg dela sveta dolazite.


    (Foto: Naxi media, Željka Dimić)


    Na održanoj radionici za studente, Estlund je sugerisao da je jedan od najvećih problema sa kojima se filmski stvaroci susreću nedostatak vremena, uslovljen troškovima produkcije.

    - To je tragedija naše profesije, jer usled pritiska i nedostatka vremena, forsiramo sebe, a vreme snimanja je zapravo ono u kome se sve dešava, kada se suočavate sa svim problemima u realizaciji scenarija i uočavate sve ono što izmiče kada samo posmatrate tekst na papiru. -

    Kao pristup u rediteljskom radu, naspram striktnog pridržavanja scenariju, izdvojio je improvizaciju i probe kao sastavni deo rada i kastinga koji otvaraju brojne mogućnosti kreiranja dramskih situacija, formiranja likova i njihovih međusobnih odnosa. Tako scenario postaje samo "baza", podložna promenama do kojih dolazi u radu sa glumcima, a stvaralački proces daje mogućnost iznalaženja najboljeg rešenja i "rekonstrukciju događaja koji se nikada nije dogodio".

  • Pročitajte i...
    Predstavljen roman Pismo iz budućnosti Aleksandra Marića Predstavljen roman Pismo iz budućnosti Aleksandra Marića

    Sinoć, 10. juna u hotelu Moskva održana je promocija romana “Pismo iz budućnosti”, autorskog prvenca Aleksandra Marića.

    emir kusturica naxi Dualnost savremenog života – tema poslednjeg dana 14. Кustendorfa

    Poslednjeg festivalskog dana u okviru programa „Savremene tendencije“, bili su prikazani filmovi „Кamenolomac“ (Spaccapietre) rediteljskog dvojca koji čine Đanluka i Masimilijano De Serio, kao i poslednji film proslavljenog reditelja Кim Кi Duka „Rastvaranje“ (Din). Filmove su pratili razgovori Emira Кusturice sa autorima, braćom De Serio i Dinarom Žumagalijevom koja je producirala film Кim Кi Duka i u njemu igrala glavnu ulogu.

    Maja Rakovic za 24sedam: Radio je odraz moje duše Maja Rakovic za 24sedam: Radio je odraz moje duše

    „Duboko me je vređalo kada su mi govorili da sam isuviše emotivna i da je to razlog zbog kog neću uspeti“, kaže naša sagovornica koja je pune dve i po decenije na čelu jedne od najslušanijih radio-stanica u Srbiji.

    Ana Rucner Ana Rucner : Romska muzika kao čista emocija

    Ana Rucner, proslavljena violončelistkinja u proteklom periodu radila je na novom studijskom albumu inspirisanim romskom muzikom. Iako je po obrazovanju klasičan muzičar, u svom dosadašnjem radu postala je poznata kao neko ko klasičnu muziku kombinuje sa tradicionalnim i modernim elementima, a ulazak u žanr romske muzike predstavlja novitet u njenom dosadašnjem muzičkom opusu. Novi album najavila je predstavljanjem numere "Esma", a za Naxi talentovana umetnica govori o procesu rada na albumu, romskoj muzici, te Esmi Redžepovoj koja joj je bila inspiracija za nastanak istoimene autorske pesme, kojom je odala počast kraljici romske muzike.

  • Komentari

    Komentara: 0

    Postavi komentar: