Rad na predstavi sam doživeo veoma emotivno

  - Publika bi trebalo da dođe da pogleda ovu predstavu, jer će moći da vidi različite aspekte glumačkog života i svega onoga što on podrazumeva, objašnjava Marinko Madžgalj kome je u novoj predstavi Gorana Markovića "Male tajne" povedena uloga Petra Radovanovića.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 30.3.2015. - 10:00:00


(Foto: Naxi media, autor: Željka Dimić)

Nova predstava "Male tajne" rađena je po istoimenom komadu Gorana Markovića, govori o pozorišnoj trupi koja je nastala postojala i stvarala između 1939. i 1959. godine.

Ne događa se često da glumci tumače uloge glumaca, a u ovom komadu je upravo sva pažnja usmerena na glumačku profesiju. Koliko ti je bilo interesantno da se vratis u vreme šlagera?

 - Svaka epoha je interesanta sama po sebi.  Ipak, sama tema komada je kod svih nas u podeli dala jedan dodatni ton, jer se bavi glumačkim poslom, njegovim licima i naličjima. Ja sam rad na ovoj predstavi doživeo na veoma emotivan način. Još jedna interesantna stvar, svakako su i muzičke numere, koje iako su komponovane danas, zvuče kao da su sa nekih radio stanica tog vremena. Sve to daje jedan okvir i predstavu čini posebnom. Živi bend, kostimi, pevačke i igračke numere čini da se "Male tajne" mogu okarakterisati kao zabavna i bogata predstava.

Danas si član pozorišta "Ateljea 212", a  kroz ovaj komad možeš da se vratiš u prošlost i na sceni oživiš trenutak kada je ono nastalo. Pretpostavljam da ti je taj detalj bio posebno interesantan.

 - Uvek je interesantno igrati likove i događaje koji su se zaista i dogodili. U tome i jeste magija pozorišta. Čini mi se da je to bila zaista revolucija u pozorištu tog vremena. Možda i jedna prekretnica u stilu, pristupu glumi. Mislim da je jako zanimljivo to ponovo oživeti na sceni. Iako je to relativno skoro bilo, došli smo do toga da može biti tema jednog pozorišnog komada, što je velika stvar. Osećaš se kao savremenik svega toga, jer ne govorimo o nečemu što se dogodilo pre dvesta godina.