Promocija romana Srne Lango

Pozorišna i filmska glumica Srna Lango održaće promociju svog romana "Zemljo Moja - Pređi na drugoga" u nedelju 18. januara na Studentskom trgu 11, od 18h.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave:14.1.2014. - 11:10:00


(Foto:Srna Lango arhiva)

Kao neko malo žuto sunce

Zarozana u prepoznavanje, slinava i sa zaustavljenim jecajem koji mi se koprca iz abdomena i oblikuje onaj poznati globus histerikus u grlu, sedam da pišem recenziju. O ovoj knjizi. O ovom štivu. O ovoj belle lettre. A znam da nije moguće da reči odvojim od njihovog tvorca, ma koliko lepe i nezavisne bile, i unapred me hvata panika jer se plašim da ću recenziju pisati o dirljivo tananom stvaraocu ovog romana, o Srni Lango.  Stoga što je ona kao i njeno pismo bolno iskrena, razodenuta od svih malograđanski čednih velova, glasna i primetna, fluorescenta, ponajviše onda kada teži da svoju "ambalažu" kamuflira sivim i zagasitim tonovima. Pokušaću ipak da napravim jasnu distinkciju između dela i autora, ma koliko mi bilo privlačno da se bavim sopstvenom fascinacijom Srnom. Mogla bih satima da vam pričam o tome kakav je ona čovek i prijatelj, ali to nije osnovni razlog zbog kojeg držite ovu knjigu u rukama. Knjiga vam je u rukama zato što znate, zato što osećate iz onog arhetipskog, iz onog kolektivnog nesvesnog  da vas se tiče. Tu je i vaša priča. Tu je priča svih nas. Svih koji živimo u ovoj zemlji.

Osnovna nit ovog pisanija je ispovest jedne ranjive žene. Jedne hrabre žene koju je upravo ova naša zemlja (ili patrljak naše negdašnje zemlje) učinila ranjivom preko mere, koju je ubedila da nije dovoljno hrabra i kadra da se nosi sa gotovo antičkim patosom koji ovim prostorom tinja već dvadeset i pet godina. Ova junakinja, moderna mešavina  Mrs Dalloway i njene literarne majke Virginie Woolf, odlazi iz grada ostavljajući za sobom sinove koje obožava, drugog supruga i njihovu ljubav koja je zalutala u neki tup ugao, svoju braću i majku, svoj postao i odlazi na jezero ... da se ubije. Svakodnevne reminiscencije slika iz detinjstva, mladosti, materinstvo, kaleidoskopski se smenjuju sa uputstvima koja ostavlja deci, a koja će im biti potrebna da bi se što pametnije snašli posle njene smrti. Svaki dan ona kaplje u svom očaju, curikrozsopstvenioklop od kostijuikože, nemoćna da obesmišljenoučinismislenim, da se ovaplotiiznenadakaonekadruga, neka koja će svoju decu učiniti spremnijom za ovo vreme gde lepo vaspitani i časni ne prolaze dobro, koja će ih naučiti da ne budu osetljivi na nepravde, već da se utope u gomilu i plivaju sa ostalima mudrije, ako su već odlučni u želji da se odavde ne odsele. Ta se njena naivna težnja neće desiti ali će svakodnevno tinjati sve veća i odlučnija potreba da se sama skloni iz ovog nam nametnutog grotla.  Iz ovog apsurda koji svakome iole poštenom svakodnevno burgija počeonojkosti, istovremeno pritiskajući dijafragmu do depresije respiratornog sistema. Glavna junakinja se guši četvrtinu svog veka, simbolički odabirajući davljenje u jezeru kao konačni prestanak gušenja.  I čitalac sedi, posmatrajući odraze sopstvene ličnosti u isečcima života glavne junakinje, i prepoznaje onu omču koja ga i samoga davi decenijama, prepoznaje nemoć i bes, i pokušaje, beskrajne pokušaje sopstvene i junakinjine da ubedi sebe da u svemu postoji poenta, i da će doći smena, i da će poetska pravda pobediti, i da je faza, i da je sve ciklus. I da ima smisla. I da smisla ima. Smisla...
A onda, kada čitalac bude u potpunom emocionalnom krahu, (jer autorka gadja, budite spremni, tamo gde ste najtanji), preomenjene PH kože od ridanja, pojaviće se svetlašce. Jedno sasvim obično, a čarobno svetlašce. Ono je žuto i sija kao neko malo sunce, i nestvarno je, ali ga ima...
Zašto treba pročitati ovaj roman? Zato što ćete abreagovati, zato što ćete se lepo pocepati jedno sto puta, zato što ćete prepoznavati rečenice koje prete da vas dotuku, da vas sabiju u zemlju, da vas ponište. Zato što će vam i samima desetinu puta pasti misao "kako se do sada nisam ubio" na um. I zato što ćete se setiti. O, da. Setićete se da se uvek pojavilo neko malo svetlašće. Kao neko malo žuto sunce. Ovaj put, to malo žuto sunce zove se Srna Lango.
                                                                                       
                                                                                           Danica Nikolić Nikolić


(Foto:Srna Lango arhiva)

Probni čitaoci o romanu su rekli i:

- Mene je ova knjiga bolela. Smejala sam se i plakala ponekad na istoj strani…i na kraju bila iznenađena. Nisam očekivala taj kraj!
Tanja Pačoski, službenica

- Roman je odličan! Ima sve što treba – zanimljiv je i koketan, a pažnju čitaoca zadržava na nepretenciozan način. Takođe, sa svojom polifonijom zaista deluje kao dobar uvod u anatomiju nervnog sloma, te jedva čekam da se nervi slome.
U pogledu stila, Zemljo moja pređi na dugoga napisala je ženska polovina androginog autorskog glasa.
Mekan je i nežan na način na koji ga muškarac skoro nikada ne bi izgovorio, formulisao niti  zapisao.
Ceo roman proizlazi iz tog stanja povećane emotivnosti (rećiću čak iz majčinski pomerene svesti, jer ona to najčešće biva). Kada to kažem, ne mislim na siže, jer to je odveć očigledno, već na emociju koju proizvodi u celini.
Oba romana autorke su veoma hrabra, to morate imati na umu, i mislim da je poetički važno upravo to što se toliko razlikuju…
Ana Đukić, lektorka

- Mislio bih da je napisalo muško da ne znam. Tvrdo je i grubo…meni su duhoviti sporedni likovi…, Ivan Mrđen, urednik Blica u penziji
-Ne znam kako se zove ovakav manir u pisanju ali je meni svež. Ne liči mi ni na koga. Drugačije je. Jel’ može knjiga da bude hrabra? Ako može onda jeste. Ogoljena je, brutalno iskrena i nepodmitljiva.
Jovan Tanić, arhitekta

- Oduševljena sam, pomerena i raznežena! Srećna i tužna istovremeno.
Irena Belojica, kostimografkinja

- Tanano je i opravdano. Sviđa mi se kako se realnost i unutrašnja muka prepliću. Zanimalo me šta će da se desi. Spretno je čim meni nije bilo dosadno a čitam uglavnom krimiće.
Petar Radović, biolog

- Ko se ne oseća kao da je lud danas? Ne znam kako bih objasnila utisak, ali mi je bilo lakše sa sobom dok sam čitala.
Mirjana Polić, garderoberka


(Foto:Promo plakat)