Preslatki načini na koje psi tačno znaju kako se osećate

Pas koji živi sa ljudima mnogo bolje nas čita nego što mi njih čitamo (ili čak sebe). Na neki način, psi su antropolozi: mnogo vremena provode posmatrajući nas i uče veze između ponašanja koja možda ni sami ne primećujemo. U domaćem okruženju, to možete videti kada pas nauči da razlikuje da li se dižete da biste ga izveli napolje ili da biste otišli do frižidera.

Iz istraživanja vlasničkih pasa, znamo i da oni mogu prepoznati stres, čak i strah, i mogu identifikovati prisustvo bolesti koje ni sami ne znamo da imamo. Deo njihove veštine dolazi od izuzetnog čula mirisa, ali, iako nisu dvonožni i nemaju ruke, psi znaju mnogo o našim telima.

Kada tumače emocije drugih, ljudi uglavnom fokusiraju glavu i psi isto čitaju našu facu.

Više studija o tome kako psi percipiraju ljudske izraze lica pokazalo je da su dobri u razlikovanju srećnih lica od neutralnih i srećnih od besnih lica, i da mogu upariti fotografiju lica sa odgovarajućim zvukom u istom emotivnom tonu. Mogu koristiti izraz lica osobe kada otvara kutiju (izraz radosti ili gađenja) da odluče da li žele prići kutiji. Ovo mogu prepoznati čak i kada vide samo gornji deo lica (npr. kada lice pokriva maska).

Psi prepoznaju naše glasove (mogu povezati glas nepoznate osobe sa polom i prepoznati glas svog vlasnika) i mirise (prepoznaju miris svog vlasnika na majici i razlikuju ga od mirisa stranca).

Nedavno su istraživači potvrdili da psi prepoznaju strah: mogu razlikovati majice sa mirisom osobe koja se plašila (gledajući horor film) od onih koje su bile izložene nečemu bezopasnom.

Takođe, mogu jasno videti strah i stres u promenjenom govoru tela. Jedno istraživanje čak je pokazalo korelaciju između nivoa testosterona osobe (u zavisnosti od toga da li je njihov tim pobedio ili izgubio) i nivoa kortizola, odnosno stresa, kod psa.

Posmatranjem hiljada sati ljudskog ponašanja, psi dolaze do razumevanja naših misli.

Na primer, jedno istraživanje pokazalo je da psi znaju kada nešto radimo namerno (npr. stavljamo nešto što žele izvan njihovog dosega) ili nenamerno (npr. slučajno ispustimo nešto poželjno), i ponašaju se drugačije kada je radnja neprijateljska ili samo nespretna.

Više studija potvrdilo je da psi znaju kada nismo u sobi ili smo okrenuti od njih – tada mogu “proći nekažnjeno” i pojesti nešto što im je zabranjeno. Takođe, prepoznaju kada su naši nos i oči zauzeti knjigom ili računarom i to im signalizira da mogu uzeti stvar bez rizika.

Šire gledano, psi razmišljaju o znanju: razlikuju osobe koje znaju i ne znaju gde je sakrivena hrana, prepoznajući da, ako neko nije bio u sobi kada je hrana sakrivena, njihovi znakovi o lokaciji nisu pouzdani.

I na kraju, i možda najimpresivnije, psi mogu mirisati naše bolesti. Od prvih izveštaja o psima koji su identifikovali melanome kod svojih vlasnika (grebali su i ugrizali određene delove tela), nekoliko istraživačkih timova trenira pse da prepoznaju razne vrste raka, da upozore dijabetičare kada im nivo šećera naglo poraste.