Predivne životinje na ivici opstanka: Evo šta bi sve trebalo da znate o crvenim pandama

Iako njihovo ime ukazuje na vezu sa džinovskom pandom, sa ovim rođacima ne dele puno puno zajedničkih odlika.

Crvena panda je sisar iz reda zveri i jedini predstavnik porodice Ailuridae koji danas živi na Zemlji. Postoje dve podvrste crvene pande (Ailurus fulgens) koje žive u različitim oblastima i neznatno se razlikuju po svojim fizičkim karakteristikama – zapadna ili himalajska crvena panda (Ailurus fulgens fulgens) i kineska crvena panda (Ailurus fulgens styani) koja naseljava istočne i severoistočne delove Nepala.

Crvena panda, svojim karakteristikama, izazvala je znatne poteškoće u procesu klasifikacije za naučnike. Njihova glava podseća na oblik glave rakuna, dok im je rep posebno prepoznatljiv po prstenastim šarama. Zbog ovih osobina, prvobitno su bile klasifikovane u porodicu rakuna (Procyonidae). Međutim, dalja istraživanja otkrila su sličnosti njihovog DNK sa medvedima, što je rezultiralo njihovim "premeštanjem" u porodicu Ursidae. Ova promena u klasifikaciji ilustruje dinamičnost i evoluciju razumevanja ove intrigantne vrste.

Najnovije genetske studije su ipak utvrdile da crvene pande čine potpuno zasebnu porodicu Ailuridaei da nemaju živih bliskih rođaka u okviru porodice. Njihovi najbliži preci i rođaci su živeli pre tri do četiri miliona godina, navodiWorld Atlas.

Ova ugrožena vrsta naseljava šumska područja umerene klime na planinama centralne Kine, severnog Mjanmara, i Nepala. Mogu se videti i u nekim delovima Indije, Butana i na Tibetu.

Crvene pande su vrsta koja pretežno nastanjuje drveće, provodeći otprilike 90% svog vremena u tom okruženju. Njihove fizičke karakteristike nisu prilagođene životu na zemlji, ali su pravi majstori akrobatike na drveću. Posebno se ističu izuzetno fleksibilnim skočnim zglobovima, dok su tibija i fibula povezane na specifičan način, omogućavajući im rotaciju oko svoje ose i olakšavajući im spuštanje sa drveća s glavom okrenutom prema dole. Osim toga, crvene pande poseduju "lažni palac", sličan onom kod džinovskih pandi, koji je proširenje ručnog zgloba i prilagođen za penjanje po granama drveća.

Kao i kod većine drugih životinja, fizički izgled crvenih pandi igra ključnu ulogu u procesu kamuflaže i opstanka. Njihovo prepoznatljivo crvenkasto-bakarno krzno savršeno se stapa s okolinom, posebno sa četinarima prekrivenim crveno-braon mahovinama i belim lišajevima.

Ove ljupke pande karakteriše velika, okrugla glava, kratka njuška i zašiljene uši. Na licu imaju prepoznatljiv "trag suze", koji se proteže od očiju do uglova usana. Raskošan rep, prekriven gustim krznom, služi im za održavanje ravnoteže, a često ga koriste i kao omot oko tela kako bi se ugrejale. Ovi anatomski detalji doprinose njihovoj sposobnosti da se prirodno uklope u okolinu, pružajući im prednost u borbi za opstanak.

Himalajska crvena panda uglavnom ima nešto svetlije lice, dok su kineske crvene pande crvenije i imaju izraženije prstenaste šare na repu.

Crvene pande su neuporedivo manje od džinovskih pandi – po svojoj veličini su slične običnim kućnim mačkama. Teže između 5,4 i 9 kilograma, a dužina tela sa glavom može biti i do 65 centimetara, dok rep varira između 25 i 50 centimetara.

Najznačajnija sličnost crvenih pandi s džinovskim pandama odnosi se na njihovu ishranu. Ove pande se pretežno hrane bambusom, koji čini između 85 i 95 procenata njihove ishrane. Osim bambusa, u njihovoj ishrani se mogu naći i korenje, opalo voće, a ponekad i insekti, jaja, ptice i drugi manji sisavci. Iako crvene pande nisu isključivo noćne životinje, najaktivnije su tokom sumraka i svitanja. Tokom dana obično spavaju, a njihova aktivnost se povećava u hladnijem delu dana. Ova prilagodljivost u ritmu aktivnosti omogućava im da efikasno zadovolje svoje prehrambene potrebe u skladu s promenljivim uslovima okoline.

Crvene pande su sisari sa placentom i njihovi mladunci se rađaju potpuno prekriveni krznom. Period gestacije traje između 114 i 145 dana, a mladi dolaze na svet u proleće i leto. Crvena panda može okotiti najviše četiri mladunca, ali najčešće se rađaju blizanci. Mladunci ostaju uz majku oko godinu dana.

Životni vek crvenih pandi u divljini iznosi između osam i deset godina, dok u zoološkim vrtovima i rezervatima mogu živeti i 15 godina.
Nažalost, crvene pande su ugrožena vrsta čija populacija rapidno opada i nalaze se na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta. Prema podacima WWF-a, ostalo ih je manje od 10.000 na svetu. Njihovi prirodni neprijatelji su predatori poput snežnog leoparda, oblačastog leoparda, kuna i šakala.

Glavni razlog nepovoljnog položaja crvenih pandi u prirodi proizlazi iz ljudskog faktora. Aktivnosti čoveka, uključujući degradaciju prirode i klimatske promene, imaju ozbiljan uticaj na njihovo prirodno okruženje, što dovodi do gubitka staništa crvenih pandi. Ova vrsta često postaje žrtva ilegalnog lova i nelegalne trgovine. Njihovo raskošno krzno često je predmet izrade šubara i odeće, a često su i meta trgovaca koji ih žele kao kućne ljubimce. Ova kombinacija pretnji iz ljudskog delovanja značajno ugrožava opstanak crvenih pandi u divljini.