Pravi razlozi zbog kojih se preispitujemo: Kako da znamo kada treba da se oslonimo na intuiciju?

Na prvi pogled, ovo može delovati bezopasno, pa čak i korisno za naše odnose. „Ali kada proveravanje osećaja počne da liči na ponašanje osobe koja se bori sa preteranom anksioznošću, moramo da se povučemo i razmislimo da li anksioznost treba kontrolisati na efikasniji način nego stalnim traženjem potvrde od drugih“, objašnjava Chu Hui Cha, PhD, licencirani klinički psiholog specijalizovan za mentalno zdravlje azijskih Amerikanaca. Evo zašto proveravamo svoje osećaje i kako ovu naviku držati pod kontrolom.

Zašto proveravamo svoje osećaje?

1. Pokušavamo da zaštitimo svoje odnose

Recimo da ste nedavno započeli vezu. Možda se mučite oko svake poruke, pitajući prijatelje šta da odgovorite i koliko da čekate pre nego što pošaljete odgovor. Ili ste novi na poslu i nervozni ste da razgovarate sa šefom bez prethodne pripreme.

„Proveravanje osećaja je često oblik traženja potvrde, pokretan anksioznošću ili preteranom pažnjom u odnosima“, objašnjava Chloë Bean, LMFT, terapeut za somatsku traumu iz Los Anđelesa. Dodaje da, kao društvena bića, brinemo o društvenim posledicama, a proveravanje osećaja nam pomaže da potvrdimo da je ono što govorimo društveno prihvatljivo, kaže Daryl Appleton, EdD, MEd, CAGS, LMHC, nagrađivani izvršni kouč i strateg.

2. Nadamo se da ćemo izbeći odbacivanje

„Ljudi se plaše negativne procene ili osuđivanja“, kaže dr Cha. Na primer, neko ko ima problem sa stalnim udovoljavanjem drugima može pitati prijatelja da li poruka zvuči nepristojno jer se boji da ga ne zavole. Drugi proveravaju svoje osećaje iz straha da pogreše, čak i u sitnicama poput pogrešnog izgovora reči ili mešanja dva poznata lica. „Tražeći tuđe mišljenje, oni zapravo traže potvrdu i validaciju“, dodaje dr Cha.

Ako ste doživeli kritiku, konflikte ili emocionalno nepredvidive odnose, vaš nervni sistem može postati osetljiviji na odbacivanje ili napuštanje. „Čak i male komunikacije mogu delovati kao situacije visokog rizika“, kaže Bean.

3. Ne prija nam neizvesnost

Prema Appletonu, kada naiđemo na nejasnu situaciju, mozak je doživljava kao pretnju. Na primer, šef može tražiti kvartalni izveštaj, ali ne dati uputstva o dužini ili formatu. Ili prijatelj vam napiše: „Hajde da se uskoro vidimo“, bez tačnog datuma. Traženje tuđeg mišljenja pomaže nam da se snađemo u neizvesnosti. „U ovom slučaju, više je pitanje olakšanja nego pronalaženja tačnog odgovora“, kaže Appleton.

4. Donosimo previše odluka

Još jedan razlog za proveravanje osećaja je mentalni zamor od odluka. Svakodnevno donosimo stotine malih odluka – od izbora doručka do izbora TV emisije. Što više odluka donosimo, manje smo sigurni u svoje sposobnosti donošenja odluka. „Proveravanje osećaja može biti način da trenutno podelimo težinu odluke“, kaže Appleton.

Kada proveravanje osećaja postaje problem

Povremeno traženje mišljenja o poruci ili mejlu je zdravo. „Ljudi su društveni učenici, i to pomaže u razvoju emocionalne inteligencije“, kaže Appleton. Takođe, traženje tuđeg mišljenja može ublažiti anksioznost.

Međutim, preterano proveravanje osećaja može narušiti samopouzdanje. „Vremenom, to može pojačati ciklus traženja potvrde spolja i uverenje da ne možete verovati svom glasu“, kaže Bean. Appleton dodaje da ovo može opteretiti odnose i odlagati akciju.

„U vezama, proveravanje osećaja može dovesti do previše uređivanja sebe umesto da iskazujete svoju istinu“, objašnjava Bean. Kada stalno pokušavate da kažete ‘pravu stvar’, teško je opustiti se, što može biti izolujuće i iscrpljujuće. Ljudi oko vas možda ne poznaju pravi vas.

Kako kontrolisati proveravanje osećaja?

1. Razumite uzrok svoje anksioznosti

Samosvest je ključ za promenu navika. „Često je potreba za proveravanjem osećaja način vašeg nervnog sistema da ublaži neudobnost neizvesnosti“, kaže Bean. Drugim rečima, pokušavate da predvidite i kontrolišete tuđu reakciju, što nije moguće.

„Razmislite zašto vam treba potvrda od drugih, to može otkriti uzroke vaše anksioznosti“, kaže dr Cha. Na primer, možda vam je teško primiti kritiku. Savetuje da se fokusirate na to da dajete svoj maksimum i prihvatite da komunikacija ponekad neće ispasti kako želite.

2. Pauzirajte i razmislite

Pre nego što pošaljete poruku, Bean predlaže da zastanete nekoliko sekundi, udahnete i zapitate se: „Šta zapravo pokušavam da kažem?“ Appleton dodaje da je njeno omiljeno pitanje: „Da li mi stvarno treba savet ovde ili već znam odgovor?“ Ova pitanja pomažu da razmislite o svojim namerama, a ne da tražite tuđu potvrdu.

3. Zapišite svoj odgovor

Pre nego što tražite tuđe mišljenje, zapišite svoj odgovor. „To tera mozak na intuiciju“, kaže Appleton. Tako možete uporediti svoj instinkt sa tuđim savetom, umesto da ga zamenite. „Cilj je da povratite vlasništvo nad svojim odlukama, a ne da eliminišete tuđa mišljenja“, dodaje.

4. Postavite granicu sa sobom

Umesto da pitate više ljudi za odobrenje, dozvolite sebi jednu brzu proveru pre slanja. „Cilj je da povratite poverenje u svoje komunikacione sposobnosti“, kaže Bean. „Najčešće je jasnoća i iskrenost važnija od savršene poruke.“

Appleton dodaje da možete ograničiti i krug ljudi od kojih tražite mišljenje – izaberite jednu ili dve osobe čiji sud poštujete.

5. Postavljajte bolja pitanja

Umesto pitanja poput „Da li ovo ima smisla?“ ili „Da li je mejl predugačak?“, pitajte: „Koju perspektivu možda propuštam?“ Tako širimo razmišljanje, ali i preuzimamo odgovornost za svoje odluke.

6. Vežbajte samopouzdanje

„Samopouzdanje se uči, nije urođena osobina“, objašnjava Appleton. Počnite sa malim odlukama – kako organizovati dan ili kada poslati mejl – i trudite se da ne tražite mišljenje drugih. Postepeno pređite na važnije odluke, poput govora na sastanku ili odbijanja poziva. „Što više vaš mozak vidi da vaša intuicija i odluke vode dobrim ishodima, to više veruje sebi“, objašnjava.

Dr Cha dodaje da je korisno praktikovati donošenje odluka i suočavanje sa mogućim negativnim reakcijama. „Ponovljeno delanje, čak i sa greškama, i učenje iz iskustava pomaže da razvijemo zdraviji odnos prema sebi“, kaže ona.