Prastari okeani na Zemlji možda nisu bili plavi, tvrde stručnjaci

Daleko od obala, današnje more izgleda plavo zbog načina na koji voda apsorbuje duže talasne dužine sunčeve svetlosti, one sa crvenog kraja spektra. Zbog toga kraće, plave talasne dužine prodiru dublje u vodu, rasipaju se i odbijaju nazad ka našim očima. Međutim, pre nekoliko milijardi godina, ovu plavu boju mogli su da „prekriju“ drugi tonovi.

U to vreme, u okeanima su se razvijali najraniji oblici života, uključujući jednoćelijske cijanobakterije. One su imale ključnu ulogu u tome da Zemlja postane pogodna za život, jer su putem fotosinteze koristile sunčevu energiju i stvarale prvi slobodno dostupan kiseonik na planeti.

Istraživači iz Japana nedavno su napravili kompjuterski model koji pokazuje da se prvi kiseonik, koji su oslobodile cijanobakterije, vezao za gvožđe rastvoreno u vodi. Tom reakcijom nastajao je oksidovani oblik gvožđa, koji je površinu okeana obojio u zeleno.

Štaviše, moguće je da su se rane cijanobakterije prilagodile upravo životu u zelenkasto obojenim vodama.

U istoj studiji, naučnici su proizveli genetski modifikovane cijanobakterije koje sadrže poseban fotosintetski pigment, zvan fikoe­ritrobilin, koji koristi zelenu svetlost. Za razliku od njih, većina današnjih biljaka koristi hlorofil, pigment koji apsorbuje crvenu i plavu svetlost.

U laboratorijskim uslovima, ove modifikovane cijanobakterije uspešno su napredovale u rezervoarima sa zelenom vodom. Tim je sličan fenomen primetio i u prirodi.

Vode oko japanskog ostrva Ivo Džima prirodno su bogate oksidovanim gvožđem i imaju izrazito zelenu boju. Cijanobakterije koje rastu duž ove obale sadrže veće količine pigmenta koji koristi zelenu svetlost.

Studija sugeriše da bi egzobiolozi, u potrazi za znacima života na drugim planetama, trebalo da obrate pažnju ne samo na plavu, tečnu vodu, već i na zelenkaste nijanse, koje bi mogle da ukazuju na najranije oblike života.