Evo kako su naše bake i prabake pripremale i dočekivale Božić:

1. Na Božić, pre izlaska sunca, domaćica mesi česnicu. Od belog brašna, sa "nenačetom vodom" i mašću, bez kvasca, razvlači testo na tanke listove neparnog broja, stavlja u njega metalni novac i slaže ga u tepsiju. Česnica se priprema u čistoj odeći, a ponegde i u najsvečanijoj košulji ukrašenoj zlatnim nitima.

2. Hlebovi namenjeni Badnjoj večeri kao i "veliki božićni kolač" mesili su se o Badnjem danu, takođe rano ujutro, pre svanuća.

3. Za Badnje veče se pravi kolač zdravlja koje se nazivao "zdravljak". Pre pečenja domaćica ovaj kolač zaseca na onoliko delova koliko ima ukućana i pri tom izgovara: "sreća, zdravlje i napredak". Božićni kolač je kružnog oblika i pravi se od dva do tri kilograma brašna. Gornja površina ukrašavana je reljefnim ukrasima od testa, a po sredini kolača obavezno su bile dve reljefne trake testa postavljene u vidu krsta. Na mestu gde se trake ukrštaju postavlja se krug uvijenog testa pod nazivom "ruža" u koju se zabada struk bosiljka ili tri vlasi pšenice vezane crvenom vunom ili pamučnim crvenim koncem.

4. Badnjak se u prošlosti palio na mestima gde porodica nije na okupu, obično u vojsci, kao medijum između porodičnog doma i ljudi koji nisu sa porodicom.

5. Na Badnji dan se vraćaju pozajmice, dok je na trpezi neparan broj posnih jela, vino i medovina.

6. Božićna sveća u panaiji (izmešane razne vrste žita i drugog zrnevlja), mirobožanje ukućana, na trpezi božićni kolač i pečenica i položajnik, osoba koja prva ulazi u kuću, obeležja su prvog dana Božića. Položajnik se dočekuje svečano i posipa žitom, onda on prilazi ognjištu, džara vatru i govori: "Koliko varnica, toliko parica, prasadi, pilića..."

7. Od arhaičnih običaja zanimljivo je Vijanje Božića tokom kojeg momci ili tek oženjeni muškarci na konjima obilaze kuće svojih devojaka i žena. Drugog dana Božića običaj je da mladi bračni parovi nose kumu na dar kolač.

8. U nedelju pred Novu godinu (Materice) i u nedelju po Novoj godini (Oci) deca dolaze na čestitanje, domaćici ili domaćinu vezuju noge i, da bi ih odvezali, bivaju darivana slatkišima, voćem, novcem.

9. Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.

10. Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva "nekršteni dani" u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku.