Legendarna glumica, koja je od 2022. godine važila za najstariju glumicu sveta, iza sebe je imala 84 godine duge glumačke karijere, koju je obeležio rad u više od 100 predstava i više od 50 televizijskih serija i filmova.

Dobitnica je mnogobrojnih nagrada i priznanja za svoj glumački i humanitarni rad.

Legat glumice i njenog supruga Mlađe Veselinovića se od 2018. godine nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.

Bila je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od njegovog osnivanja 1947. S njom, u legendu odlazi i poslednji član tog slavnog ansambla, biranog i sastavljenog od najboljih glumaca iz čitave zemlje. Branka je u njemu provela gotovo čitav svoj stvaralački vek, sve do penzije 1978, a i posle toga, redovno igrajući u mnogim predstvama. Svoju poslednju ulogu, Dunda Nika u Skupu Marina Držića, igrala je sve do 2007 godine. U tom ansamblu upoznala je i svog životnog saputnika, glumca i prevodioca Mlađu Veselinovića i s njim ostala u braku 64 godine, sve do njegove smrti 2012.

U JDP je odigrala oko četrdeset uloga, sudelujući u nekim od najznačajnijih produkcija, saradjujući s mnogim značajnim rediteljima, u delima pisaca kao što su Bihner, Dostojevski, Turgenjev, Čehov, Pirandelo, Majakovski... Komički dar bio je, međutim, njeno najače oružje. Nadahnuto ga je koristila, naročito u u delima Nušića, Gogolja, Goldonija, Plauta... Taj talenat, i njen vedar duh učinili su je i jednom od najomiljenijih glumica u zlatno doba Radio Beograda, naročito u popularnom programu „Veselo veče“.

Branka Veselinović rodila se u Starom Bečeju, 16. septembra 1918, kao šesto dete Jovanke i Aleksandra Ćosića. Glumu je od 1936. učila na Glumačkoj školi pri Narodnom pozorištu u Beogradu. Posle dve godine studija, otišla je na praksu u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. Tamo je igrala do 1940, kada je prešla u Beograd. U Beogradu je igrala u Umetničkom (1940–1942), i Narodnom pozorištu (1944–1947). U Jugoslovenskom dramskom pozorištu bila je od njegovog osnivanja. U ansambl je primljena 1. avgusta 1947. i u njemu ostala do odlaska u penziju, 31. avgusta 1978.

Iako nisu imali svoje dece, Branka i Mlađa Veselinović su veliki deo života proveli radeći s decom i pomažući najmladjima. Osnovali su Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć invalidnoj deci. Na osnovu svog humanog rada, Branka Veselinović je postala i četiri godine bila ambasador UNICEF-a. Osim toga, sve dok je mogla, neumorno je putovala, organizovala, i nastupala u humanitarnim predstavama, uveseljavajući one kojima je to bilo najpotrebnije – decu, stare i bolesne.

Za svoj umetnički i humanitarni rad Branka Veselinović dobila je nepregledan niz priznanja, nagrada i plaketa. Medju njima su i Orden rada sa zlatnim vencem, Nagrada „Branislav Nušić“ za životno delo istaknutom glumcu komičaru (na festivalu Nušićevi dani u Smederevu, 1993), Sterijina nagrada za ulogu Gine u predstavi Ožalošćena porodica (1964), Vukova nagrada (2004)...

Često je putovala s Desankom Maksimović i recitovala njenu poeziju.

Bila je dobrovoljni vatrogasac, s činom oficira I klase.

Branka Veselinović će biti sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Jugoslovensko dramsko pozorište će naknadno objaviti vreme komemoracije i sahrane Branke Veselinović.

Tamara Vučković Manojlović, direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta povodom odlaska Branke Veselinović: Njen jedinstven život, njen humanitarni rad i posvećenost pozorištu i pozorišnoj umetnosti zauvek su obeležili jednu epohu i istoriju Jugoslovenskog dramskog pozorišta.