Nova studija objašnjava zašto skoro svi ne volimo ponedeljak

Bilo da radite od kuće ili se spremate za odlazak u kancelariju, jutro ponedeljkom vašem mozgu i telu jasno daje do znanja da je radna nedelja počela. Možda se pitate da li se svi osećaju isto ili postoji nešto posebno u vašoj „hemiji mozga“ zbog čega vam ponedeljak deluje toliko naporno. Međutim, prema novoj studiji Univerziteta u Hong Kongu, objavljenoj u časopisu Journal of Affective Disorders, odgovor je jasan, niste jedini.

Istraživači su otkrili da je stres povezan s ponedeljkom duboko „upisan“ u našu biologiju i da smo, kao društvo, uslovljeni da prvi dan radne nedelje doživljavamo kao posebno težak. Zanimljivo je da se ovaj efekat primećuje čak i kod penzionera. Kako bismo bolje razumeli zašto su ponedeljci povezani s pojačanim osećajem anksioznosti, gde se taj stres „smešta“ u telu i kako utiče na celokupno zdravlje, istraživači su se detaljnije bavili ovim fenomenom.

Veza između ponedeljka i stresa

Efekat takozvanog „anksioznog ponedeljka“ uočen je i kod zaposlenih i kod penzionera. Analizirani su podaci više od 3.500 starijih osoba koje su učestvovale u dugoročnoj studiji o starenju.

„Ponedeljci funkcionišu kao kulturni ‘pojačivači stresa’“, objašnjava profesor Tarani Čandola, glavni autor studije. „Kod nekih starijih osoba prelazak u novu sedmicu pokreće biološku reakciju koja može da traje mesecima. Ovo nema veze sa poslom - već sa tim koliko su ponedeljci duboko ukorenjeni u našoj fiziologiji stresa, čak i nakon završetka radnog veka.“

Istraživanje je pokazalo da je hipotalamo-hipofizno-adrenalna (HPA) osa, sistem žlezda i hormona koji reguliše kortizol, krvni pritisak, insulin i imunitet na jedinstven način poremećena upravo ponedeljkom. Drugim rečima, i na fiziološkom i na kulturnom nivou, ponedeljak deluje kao okidač za stres.

Kako „anksiozni ponedeljak“ utiče na zdravlje?

Pored toga što potvrđuje da nismo sami kad je ovaj ose'aj u pitanju, studija je analizirala i dugoročne zdravstvene posledice ovog efekta. Ključni nalazi uključuju:

• porast nivoa kortizola od 23% (meren u uzorcima kose),
• isti stepen uticaja kod zaposlenih i kod onih koji više ne rade,
• čak 19% veći rizik od srčanog udara.

Zanimljivo je i to da je samo 23% efekta „anksioznog ponedeljka“ povezano sa objašnjivim uzrocima, uglavnom subjektivnim osećajem anksioznosti tog dana. Preostalih 77% potiče iz „neobjašnjene komponente“, što dodatno potvrđuje koliko je ovaj fenomen duboko ukorenjen.

Ukratko: slobodno budite blagi prema sebi ponedeljkom. Taj neprijatan osećaj u stomaku nije umišljen, on ima i biološku osnovu. Zato budite obazrivi i prema sebi i prema drugima, naročito na početku nedelje. I obaveyno uradite nešto lepo za sebe na kraju dana.