Nikola Tesla rođen je u Smiljanu 10.7. 1856., a preminuo u Njujorku 7.1. 1943. godine.

Za života radio je na polju elektrotehnike i radiotehnike, te je izumeo okretno magnetsko polje i višefazni sastav izmeničnih struja.

Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.

Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.

Prvi je Srbin koji je nominovan za Nobelovu nagradu, 1937. godine i istu je odbio.

Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen.

Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja, tesla.

Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.

Tesla je bio mudar čovek, a evo nekoliko njegovih citata koji su i danas jednako popularni.

- Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje. Žalim što nemaju svoje. (O izumima i patentima)

- Čvrsto verujem u pravilo kompenzacije. Istinite nagrade su uvek u razmeru s radom i žrtvama. (o svom istraživačkom radu)

- Neka budućnost kaže istinu, procenite svakoga čoveka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost je moja, za koju sam tako naporno radio. (o svojim izumima i zaslugama)

- Napredak i razvitak čoveka od neizmerne su važnosti za čovečanstvo i bitno zavise o invenciji. (O izumima i patentima)

- Najvažniji produkt stvaralačkog uma je izum. Njegov je krajnji cilj ovladavanje uma prirodom i iskorištavanje njezinih sila za potrebe čovečanstva. (O izumima i patentima)

- Ženski um je pokazao da ima kapacitete za sve mentalne zahteve i ostvarenja koja su postigli muškarci, i taj kapacitet će rasti sa generacijama. Prosečna žena će biti obrazovana kao i prosečan muškarac, a kasnije i bolje obrazovana jer će skrivene sposobnosti njenog mozga biti stimulisane na intenzivnije i moćnije aktivnosti jer su vekovima bile uspavane. Žene će ignorisati prethodnike i zapanjiti civilizaciju svojim progresom. Odlomak iz intervjua "Kada je žena šef", 1926. godine.