Ne možete da prestanete da razmišljate? Isprobajte pravilo 6:30 koje stručnjaci preporučuju

Upravo zato „pravilo 6:30“ može da bude jednostavan način da prekinete taj začarani krug. Ideja je da u 18.30 završite sa brigom za taj dan i da sebi ne dozvolite da se do sledećeg jutra ponovo upuštate u beskrajno analiziranje i vrtite iste misli u krug.

Stručnjaci za mentalno zdravlje objašnjavaju zašto ova tehnika može da bude korisna za ljude koji imaju naviku da previše razmišljaju i kako možemo da je primenimo u svakodnevnom životu.

Šta je „pravilo 6:30“?

„Briga može da nam deluje kao produktivna aktivnost, čak i kada se stalno vraćamo na isti problem, a zapravo ništa ne rešavamo“, kaže psihoterapeutkinja Viktorija Donahju. „Pravilo 6:30 daje brigama jasno definisanu tačku na kojoj se zaustavljaju.“

Upravo zbog toga ova tehnika može da bude korisna svima koji se često bore sa nametljivim mislima i anksioznošću. Možda probleme sa posla nosite kući, neprestano analizirate šta ste mogli drugačije da uradite ili u glavi iznova zamišljate najgore moguće scenarije.

Pravilo 6:30 slično je tehnici „zakazivanja brige“, odnosno određivanja konkretnog dela dana u kojem ćete se posvetiti mislima i problemima koji vam se inače neprestano vrte po glavi. Ovakav pristup oslanja se i na principe kognitivno-bihejvioralne terapije (KBT), koja se, između ostalog, bavi nefunkcionalnim obrascima razmišljanja i ponašanja.

„Ideja nije da u potpunosti uklonimo brigu, već da joj tokom dana odredimo vreme i mesto“, objašnjava klinički psiholog Eli Krajem. „Vremenom ova tehnika može da nauči naš mozak da svaka uznemirujuća misao ne zahteva našu trenutnu pažnju.“

Već samo postavljanje jasne granice može da vam pomogne da imate veći osećaj kontrole nad sopstvenim mislima.

„Pravilo 6:30 postavlja granicu i pomaže nam da razlikujemo rešavanje problema od neprekidnog preispitivanja. Možemo da se zapitamo: ’Da li večeras zaista mogu nešto da uradim povodom ovoga ili moj um samo nastavlja da se vrti u krug?’“, kaže Donahju.

Ova tehnika nam takođe pomaže da postanemo svesniji svojih obrazaca razmišljanja. Za mnoge ljude briga je postala toliko automatska da ni ne primećuju koliko vremena provode u njoj.

Važno je i to što ovim pravilom ne ignorišete svoje strahove i probleme. Naprotiv – priznajete ih, dozvoljavate sebi da ih primetite, ali istovremeno postavljate granicu i odlučujete kada ćete im se ponovo posvetiti.

Naravno, pravilo 6:30 možete prilagoditi svom rasporedu. Ako radite noću ili vam se obaveze završavaju kasnije, odredite drugo vreme koje će predstavljati kraj dana za brigu. Ipak, korisno je da granicu postavite nekoliko sati pre odlaska na spavanje.

„Ako poslednji sat pre spavanja provedete mentalno analizirajući probleme i stresne situacije, mozgu je teže da pređe u režim za spavanje“, objašnjava Krajem. „Period smanjene mentalne i emocionalne aktivnosti pre odlaska u krevet može da olakša uspavljivanje.“

Kako da primenite pravilo 6:30?

Ako vam je teško da u određeno vreme jednostavno prestanete da razmišljate o brigama, pokušajte da taj deo večeri ispunite nečim prijatnijim.

Provedite vreme sa porodicom ili prijateljima, posvetite se hobiju, pogledajte film, pročitajte knjigu ili započnite neku novu aktivnost koja vam prija. Posmatrajte to ovako: sada kada više ne provodite celo veče analizirajući probleme, imate više vremena za druge stvari koje su vam važne.

„Pravilo 6:30 nam vraća večeri kako bismo mogli da budemo prisutniji u odnosima sa drugim ljudima. Istovremeno, stvara više prostora za druženje, hobije i stvari koje nas raduju“, kaže Donahju.

A šta ako vam se posle 18.30 ipak pojavi misao koja ne želi da vas pusti?

Krajem predlaže da sebi postavite jednostavno pitanje: „Da li večeras zaista mogu nešto da uradim povodom ovoga?“

Ako je odgovor da, preduzmite konkretan korak. Ako nije, podsetite sebe da neprekidno razmišljanje o problemu neće učiniti da on nestane niti će vam pomoći da ga rešite.

Recimo da vas čeka neprijatan telefonski razgovor ili ste se setili nečega što ste zaboravili da uradite na poslu. Pravilo 6:30 može da vam pomogne da prihvatite da ne morate odmah da reagujete.

Umesto da satima razmišljate o tome, zapišite šta treba da uradite i vratite se na problem ujutru.

„Ako u svojoj glavi odredite da ćete se konkretnim zadatkom pozabaviti sutra u 7 ujutru, mozgu će biti mnogo lakše da prihvati da sada ne morate da razmišljate o tome“, kaže Krajem.

Drugim rečima, ne morate svaku brigu da rešite istog trenutka. Ponekad je najbolja stvar koju možete da uradite – da je ostavite za sutra.