Crni petak je sastavni deo proslave Dana zahvalnosti, ali ova praznična tradicija ima mračnije korene nego što možete zamisliti, piše History.

Prva zabeležena upotreba termina „crni petak“ nije se odnosila na praznične kupovine posle Dana zahvalnosti, već na finansijsku krizu: konkretno, na krah američkog tržišta zlata 24. septembra 1869. Dva ozloglašena nemilosrdna finansijera sa Volstrita. Džej Guld i Jim Fisk, radili su zajedno da otkupe što više nacionalnog zlata, nadajući se da će cenu podići do neba i prodati ga za zapanjujuću sumu novca. Tog petka u septembru, zavera se konačno razotkrila, što je dovelo do pada berze i bankrota, od barona sa Volstrita do farmera.

Priča koja se najčešće ponavlja iza tradicije Crnog petka, Dan zahvalnosti povezuje sa trgovcima na malo. Kako priča kaže, posle cele godine poslovanja sa gubitkom („u minusu“) prodavnice bi navodno ostvarile profit, dan posle Dana zahvalnosti, svi bi bili zainteresovani za kupovinu, a posebno za popuste. Iako je istina da su maloprodajne kompanije beležile gubitke crvenom bojom, a profite crnim kada su vodile svoje računovodstvo, ova verzija porekla Crnog petka je zvanično sankcionisana i navodi se da je netačna .

Poslednjih godina pojavio se još jedan mit koji daje posebno ružan zaokret u tradiciji, tvrdeći da su još u 1800-ih vlasnici južnjačkih plantaža mogli da kupuju porobljene radnike sa popustom dan posle Dana zahvalnosti. Iako je ova verzija korena Crnog petka razumljivo navela neke da pozivaju na bojkot maloprodajnog praznika, ona zapravo nema osnova.

Prava istorija iza Crnog petka, međutim, nije tako sunčana kao što trgovci možda veruju. Još 1950-ih, policija u gradu Filadelfiji koristila je taj izraz da opiše haos koji je nastao dan posle Dana zahvalnosti, kada su horde kupaca i turista iz predgrađa preplavile grad uoči velike fudbalske utakmice Vojske i mornarice koja je održana na tom mestu. Ne samo da policajci iz Filadelfije nisu mogli da uzmu slobodan dan, već su morali da rade izuzetno duge smene suočavajući se sa dodatnom gužvom i saobraćajem. Kradljivci su to takođe iskoristili i bežali su sa robom iz prodavnica, što je dodatno povećalo probleme za sprovođenje zakona.

Do 1961. godine, „Crni petak“ je postao popularan u Filadelfiji, do te mere da su gradski trgovci bezuspešno pokušavali da promene ime u „Veliki petak“ kako bi uklonili negativne konotacije. Međutim, termin se nije proširio na ostatak zemlje, a tek 1985. nije bio u uobičajenoj upotrebi širom zemlje. Negde krajem 1980-ih, međutim, prodavci su pronašli način da ponovo osmisle Crni petak i pretvore ga u nešto što se odrazilo pozitivno, a ne negativno. Rezultat je bio koncept praznika „crveno ka crnom“ koji je ranije pomenut, i ideja da je dan posle Dana zahvalnosti obeležio priliku kada su američke prodavnice konačno ostvarile profit.

Priča o Crnom petku je zaokružena, i ubrzo su mračniji koreni tog izraza u Filadelfiji uglavnom zaboravljeni. Od tada, jednodnevna prodajna bonanca prerasla je u četvorodnevni događaj i izazvala druge „maloprodajne praznike“ kao što su subota/nedelja za mala preduzeća i sajber ponedeljak. Prodavnice su počele da se otvaraju sve ranije tog petka, a sada najposvećeniji kupci mogu da krenu odmah u kupovinu nakon obroka za Dan zahvalnosti.