Mali psihološki trikovi da prestanete da previše analizirate tuđe reči

Ali pitanje je: da li nam se zaista narušava samopoštovanje ili mi to samo tako doživljavamo? U velikoj meri, sve zavisi od naše interpretacije onoga što je neko rekao ili uradio.

Kada stvari shvatamo lično, mi zapravo određene situacije tumačimo kao poruku da sa nama „nešto nije u redu“. Na primer, šef vam zameri deo izveštaja, a vi iz toga zaključite da misli da ste loš zaposleni.

Ili, dva prijatelja otkažu dogovoreno druženje u poslednjem trenutku, a vi pomislite da im je dosadno u vašem društvu. Psiholozi ovaj obrazac razmišljanja nazivaju personalizacija.

Međutim, realnost je često potpuno drugačija. Vaš šef možda ima visoko mišljenje o vama, ali je samo želeo da ispravi greške kako biste sledeći put bili još bolji. Isto tako, vaši prijatelji su možda bili umorni, bolesni ili im se jednostavno promenio plan.

U oba slučaja, i u mnogim sličnim situacijama, uključuje se još jedan mehanizam koji psiholozi nazivaju „čitanje misli“. To je kada pretpostavljamo šta drugi misle o nama, iako to zapravo ne možemo znati bez da ih direktno pitamo. Ako uverite sebe da vas šef smatra nesposobnim ili da ste prijateljima dosadni, vi zapravo „čitete misli“.

Jedan od najjednostavnijih načina da se to izbegne jeste da preispitate svoje negativne pretpostavke. Kada primetite da nešto shvatate lično, pokušajte da smislite i druge moguće razloge koji nemaju veze sa vama kao osobom.

Kada dobijete kritiku, može pomoći da se na trenutak stavite u tuđu poziciju. Nekada je teško dati povratnu informaciju na blag način, ali činjenica da je neko uopšte izdvojio vreme da vam je da znači da mu je stalo da napredujete.

I u slučaju prijatelja – možda je vaš odnos dovoljno blizak da su se osećali slobodno da otkažu u poslednjem trenutku, bez straha da će vas povrediti.

A iskreno, koliko puta ste i sami otkazali planove jer ste bili umorni ili vam se jednostavno nije izlazilo?

Želja da budete ponosni na sebe je zdrava, ali ponos može imati različite oblike. Ako se oslanjate na ideju da ste „posebni“ ili „iznad drugih“, postaćete osetljiviji i skloniji da sve shvatate lično. Psiholozi to zovu naduvani (egoistični) ponos.

Umesto toga, korisnije je da razvijate autentičan ponos – onaj koji dolazi iz vašeg truda, namera i postignuća. To pomaže da budete stabilniji, sigurniji u sebe i manje skloni da sve uzimate lično.