Ljudi koji se ne opterećuju tuđim mišljenjem tri stvari rade drugačije

Na prvom sastanku verovatno više razmišljaš o tome šta druga osoba misli o tebi nego o tome šta ti misliš o njoj. Sa dobrim prijateljem pitaš se da li deluješ sebično jer već 15 minuta pričaš o novom, uzbudljivom poslu. Na kasi u prodavnici razmišljaš da li kasirka procenjuje tvoj odnos slatkiša i povrća u korpi.

Zašto toliko vremena trošimo na razmišljanje o tome šta drugi misle o nama?

Kratak odgovor: zato što nam daje osećaj kontrole. Mnogi od nas žele da udovolje drugima. Želimo da nam svi sve odobravaju, jer nam to daje osećaj sigurnosti. Naš mozak veruje da ćemo, ako znamo šta drugi misle o nama, moći da se prilagodimo i budemo im dopadljiviji.

Ako znamo šta drugi misle, imamo utisak da možemo da kontrolišemo da li će nas prihvatiti ili odbaciti. Međutim, u jednom trenutku shvatamo da to ne funkcioniše tako. Kratkoročno se osećamo sigurnije, ali dugoročno nemamo čvrsto tlo pod nogama.

Naša vrednost ne treba stalno da zavisi od nekog drugog, tačnije od njihovih misli.

Istraživanja pokazuju da je opasno provoditi previše vremena u tuđim glavama. Tako počinjemo da brinemo više o tome šta drugi misle o nama nego o tome šta mi mislimo o sebi. 

Tri retka obrasca razmišljanja ljudi koji se ne opterećuju tuđim mišljenjem:

1. Ne pokušavaju da „čitaju“ tuđe misli

Ovo zvuči jednostavno, ali zahteva svesnu vežbu. Počinju tako što primećuju koliko često razmišljaju o tome šta drugi misle. Uhvate sebe u tim trenucima.

Kada shvate da su „u tuđoj glavi“, vraćaju pažnju na sebe. Istraživanja pokazuju da se upravo tu nalaze korisne informacije. Podsećaju sebe da tuđe mišljenje ne definiše ko su. Spremni su da ovaj korak ponavljaju iznova — mnogo puta.

2. Drže fokus na sebi

Ovo je važno. Redovno provode vreme sami sa sobom, bez distrakcija (bez televizije, društvenih mreža ili podkasta). Mogu da meditiraju, gledaju kroz prozor, šetaju, crtaju, istežu se, rade nešto po kući ili pišu dnevnik.

Studije pokazuju da vreme provedeno nasamo, uz posmatranje sopstvenih misli i osećanja, pomaže da bolje upoznaju sebe. Kada znaju ko su, nemaju potrebu da drugi određuju njihovu vrednost.

3. Pripremaju sebe, a ne svoj imidž

Pre nego što stupe u kontakt s drugima (poruke, poziv, društvene mreže ili uživo), podsećaju sebe da ostanu u svom „prostoru“. Istraživanja podržavaju ideju da je svako autoritet za sebe.

Podsećaju se da njihova vrednost nije predmet tuđeg mišljenja. Snaga dolazi iz toga da ostanu verni sebi.

Dok su sa drugima, posmatraju ih svojim očima — ne sebe njihovim. Pitaju se šta žele iz tog susreta i kako mogu da utiču na njega. Fokusiraju se na to šta misle o drugoj osobi i njenim postupcima. Ostaju ukorenjeni u sebi.