Krunisanje Popeje u Madlenianumu

U okviru IX Festivala Rane muzike, na istorijskim instrumentima, 15. juna premijerno će biti izvedena opera Klaudija Monteverdija "Krunisanje Popeje" na Velikoj sceni Madlenianuma u 19 i 30 časova.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 3.6.2014. - 12:11:00


(Foto: Madlenianum promo)

Repriza opere će biti 22. juna,  a  15. i 22. juna u 18 i 30 časova Predrag Gost i Marijana Mijanović će govoriti o ovom delu na Bel Etage-u u Madlenianumu.

Opera će biti izvedena pod umetničkim vođstvom Predraga Gosta i Marijane Mijanović. Reditelj dela je Sofija Perović, dirigent Predrag Gost, a orkestar New Trinity Baroque (SAD).

Solisti su Jana Vuletić (Hrvatska), Jana Jovanović, Carlo Vistoli (Italija), Dragana Popović, Plamen Kupnikov (Bugarska), Marina Serpagli (Italija), Vesna Marković, Marijana Šovran (Crna Gora), Radmilo Petrović, Milan Stančić, Marijana Radosavljević. Dramaturgiju i kostim potpisuju Pia – Rabea Vornholt (Nemačka) i Slavica Ribać, a scenografiju Tijana Trailović i Tamara Branković.

Opera "Krunisanje Popeje" izvodi se premijerno u Srbiji, u koprodukciji Madlenianuma i Nove beogradske opere, a Predrag Gosta, direktor novoosnovane Nove beogradske opere okupio je internacionalnu ekipu učesnika, entuzijasta, posebno istaknutih pevača, specijalista za staru muziku. Pored vokalnog dela kojim rukovodi istaknuta umetnica Marijana Mijanović, kao i sam Gosta, ansambl na starim i autentičnim instrumentima, New Trinity Barok iz SAD, svakako će doprineti pravim vrednostima i vratiće nas u doba nastanka opere. S druge strane, pokušaj da se delo približi savremenom ljubitelju opere i posetiocu predstavlja napor mlade generacije da spoji arhaično i savremeno.

Opera "Krunisanje Popeje" smatra se za remek delo i za jedno od najuspelijih operskih zaranjanja u istorijsku tematiku, likove i istinite periode vladavine, u ovom slučaju rimskog cara Nerona u I veku nove ere.

Na samim počecima razvoja opere kao žanra, pojavio se jedan od najtalentovanijih italijanskih operskih kompozitora, Klaudio Monteverdi (1567-1643), koji je ovome žanru utisnuo neverovatno snažan pečat u 17. veku, počev od slavne opere "Orfej" sa početka veka (1607) "Krunisanje Popeje", opera nastala 1643. godine smatra se prvom pravom operom u istoriji muzike. Govoreći o rimskom dobu i caru Neronu, koji, iako oženjen Oktavijom,  zaveden i omamljen ljubavnicom Popejom, uspeva da se sa njom venča.

Ova opera ima neke svevremenske odlike, utoliko je moguće i danas razumeti njene glavne pokretačke ideje, želju za vlašću, strast, ljubav, izdaju, ljubomoru, pohlepu, suludu ambiciji Popeje da stavi krunu na glavu. Ni mudrost Seneke, ni javno mnjenje ni prijatelji ni neprijatelji ne odvraćaju protagoniste od njihovog nauma. Popeja, kao neka večita femme fatale koristi svoje čari kako bi zavela Nerona, ali njen erotizam služi prevashodno kako bi se domogla visokog društvenog položaja i omogućila sebi rasipnost svake vrste. Svirepost zaljubljenog para je beskonačna, tako da iako je posredi ljubav i ljubavni zanos, publika se ne stavlja na njihovu stranu. Pad morala, gubljenje kontrole na svim, pa i nad sopstvenim životom, hrljenje u sve veću raskalašnost svedoče o slici sveta koja nije samo davnašnja niti samo rimska.