Novi film švedskog reditelja Rubena Ostlunda (Turista, Skver) doneo mu je Zlatnu palmu za najbolji film 75. Kanskog filmskog festivala.

„Trougao tuge” oštra je i direktna kritika kapitalističkog društva i govori o krahu zapadne civilizacije. Ruben Ostlund hirurški precizno secira pogrešna mesta društvenog poretka. Svet u kome živimo ogledalo je licemerja u kojem bogati bivaju bogatijima a siromašni postaju siromašniji, skoro nevidljivi.

Luksuzno krstarenje kojim su se zaputili bogati i još bogatiji, neće stići na destinaciju. Ali će stići gde je potrebno. Kapetan broda je besni marksista, kojeg glumi Vudi Harelson. Kao njegov opozit javlja se Zlatko Burić, u ulozi posvedočenog kapitaliste. I tako film, zapravo, i jeste građen – u potpunim suprotnostima koje moraju da žive zajedno i moraju jednom da se sretnu da bi preživele. Doslovno, jer brod završava na pustom ostrvu.

„Trougao tuge” je istovremeno i film detalja, britkog humora i prenaglašenih scena. Tera da se svet ne posmatra samo iz privilegovane pozicije, već da se vidi šta je opsenarski nastrojena društvena hijerarhija uradila pravim ljudima. Kako to izgleda kada influenseri, bogataši i „elita“ završe na milost i nemilost služavke koju do pre koji tren nisu ni primećivali.

Red smeha, red neverice i red neprijatnosti, sve upakovano u veliku metaforu broda koji tone – kanski pobednik donosi možda i najbolju satiru ove godine.

Šta je trougao tuge po kojem je film dobio ime? Pored jasne aluzije na vizuelni prikaz hijerarhijske moći, sintagma je i termin iz estetske hirurgije koji ukazuje na nabore kože koji se stvaraju mrštenjem a to, znamo, nikako nije dozvoljeno u ovom lažno nasmejanom svetu gde je samo sreća prikazana na društvenim mrežama i stanje na računu merilo uspeha.

Osamnaesto izdanje Slobodne zone još jednom će otvoriti dosta prostora za razmišljanje o tome koliko možemo biti bolji da bi promene u društvu krenule od nas. Ove 2022. godine ponovo imamo scenarija u kojem podele, pretnje nuklearnim ratom, represije i agresije bivaju u fokusu. Svet nikad nije bio bliži, ali svet ponovo insistira na podelama.

U tom ključu društvene podele i toj hijerarhiji moći koja je, zapravo, veoma lako oboriva, na talasima broda koji tone urađen je i film koji otvara festival.

Ovogodišnje izdanje Filmskog festivala Slobodna zona biće održano u hibridnom izdanju - u bioskopima, a kao prethodnih godina festival će koristiti online platformu KinoKauch preko koje će publika širom Srbije moći da prati deo filmskog programa festivala.

Ulaznice za svečano otvaranje u prodaji su od 5. oktobra na biletarnici mts Dvorane i online preko Ticket.rs, po ceni od 750 dinara. Sem u Beogradu, film će istoga dana biti prikazan u Novom Sadu i Nišu.

Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.