Najbolji angažovani film Međunarodne selekcije je drama „Uspomene tela u plamenu” Antonele Sudasasi, o tri Čileanke odrastale u vreme kada je seksualnost bila tabu, a sada su njihovi neustrašivi glasovi postali oličeni u jednoj šezdesetpetogodišnjoj ženi.

Posebno priznanje pripalo je iranskom filmu „Moj najdraži kolač” Marjam Mogadam i Bentaša Sanaihe, o sedamdesetogodišnjoj udovici koja poziva na druženje taksistu koga je te večeri upoznala. Zbog scena u kojima Iranka ne nosi hidžab, puši i pije, zabranjenih u Iranu, reditelji su mesecima u kućnom pritvoru i čekaju suđenje.

Najbolji angažovani film Regionalne selekcije je meditativno tursko ostvarenje „Jedan od onih dana kada Heme umre” Murata Firatoglua. On je reditelj, scenarista i glavni protagonista, razjareni nadničar Ejup koji jednog dana rešava da ubije poslodavca zbog plate koja kasni.

Nagradu Human Rights Regionalnog programa dobio je dokumentarac „Šume šume” Renate Poljak, svedočanstva četiri partizanke o svojim ratnim i posleratnim iskustvima.

Za najbolji film selekcije Prva dva koraka, posvećene prvim i drugim rediteljskim ostvarenjima, proglašena je drama „Barikade” Antoana Ševrolijea o drugarima iz detinjstva kojima će jedna tajna promeniti odnos iz korena.

Srednjoškolski žiri odlučio je da nagradu za najbolji film EU Teen zone ponese ostvarenje „Lars je LOL” Ajrika Setera Štordala o neobičnom drugarstvu jedne devojčice sa dečakom koji ima Daunov sindrom.

Posetioci festivala su, svojim ocenama, odlučili da nagrada publike ode u ruke dokumentarcu „Nebo iznad Zenice” Zlatka Pranjića i Nane Frank Moler o zdravstvenim problemima stanovnika jednog od najzagađenijih gradova u Evropi.

Drugi put ove godine dodeljena je Nagrada „Olivera Ranđić” za kreativni doprinos obrazovanju i odrastanju dece i mladih. Dobitnice su Nadica Stojanović, bibliotekarka Narodne biblioteke „Radoje Domanović” iz Leskovca i Elizabeta Georgiev, pesnikinja, prevodilac i donedavno bibliotekarka u Biblioteci „Detko Petrov” u Dimitrovgradu.

„U trenutku kada bibliotekarska struka bije bitku, ne samo za biblioteke, nego za mesto kulture u ovom društvu“, žiri nagradom ne podržava samo Elizabetu i Nadicu, nego „i njihove kolege, saradnike, saborce, najbolje i najhrabrije među njima”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju nagrade.

Jelena Glišić, predsednica Bibliotekarskog društva Srbije, koja je primila nagradu u ime Elizabete Georgiev, objasnila je prisutnima da je oko 540 javnih biblioteka u Srbiji trenutno ugroženo pravnim aktom za posuđivanje štampanih publikacija koji se uvodi „na netransparentan i nedemokratski” način i pozvala ih da podrže Bibliotekarsko društvo potpisivanjem peticije za stavljanje tog akta van snage.

Tokom 20. Slobodne zone, održane od 6. do 11. novembra u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, u 13 bioskopskih dvorana prikazano je 77 filmova iz 37 zemalja.

Četiri najgledanija biće prikazna u Slobodnoj zoni na bis u utorak, 12. novembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda: „AI pravda” (15 č), „Mi nemamo drugu zemlju” (17), „Moj najdraži kolač” (19) i „Uvek postoji sutra” (21).

Od 12. do 26. novembra čak 54 ostvarenja biće dostupna širom Srbije preko platfome KinoKauč.