Novo ostvarenje reditelja Karlosa Terona, „Kako se rešiti zeta“, ide korak dalje u urnebesnim zapletima i ismeva sve ono što nas brine kao društvo pod terorom savremenog pogleda na svet. Najveći košmar za svakog oca koji ima ćerku počinje onda kad njegova mezimica odraste i dođe dan da ga upozna sa svojim dečkom. Obično je to neizbežno odvratan tip koji želi samo jednu stvar od njegove predivne devojčice. I upravo taj dan osvanuo je za Artura, Polija i Ćusa. Njihove slatke ćerkice odlučile su da bace svoju budućnost u smeće, tako što su se spetljale sa trojicom gnusnih momaka. Stoga, njihovim očevima ne preostaje ništa drugo nego da ujedine snage kako bi ih se rešili. To znači – rat u kojem se ne biraju sredstva da bi potencijalni zet nestao sa lica Zemlje.


- Kad sam prvi put čuo za film „Kako se rešiti zeta“, pomislio sam: „Što je ovo dobra ideja, voleo bih da sam je ja izmislio“. Ali bio sam svestan da je potrebno mnogo iskustva i stručnosti da bi se od dobre ideje napravila isto tako dobra priča. Onda je do mene došao scenario, koji su napisali Žozep Gatel i Manuel Burke. Bio sam faciniran njegovom strukturom i smešnim dijalozima. Međutim, ubrzo se ponovo pojavilo ono „ali“. Odličan scenario ne znači ništa bez dobrih glumaca. Da li zbog velike želje da uradimo dobru komediju ili spletom srećnih oklonosti, okupili smo dobru glumačku ekipu sa kojom smo našli zajednički jezik. Kada sam prihvatio da budem kapetan tog „broda“, shvatio sam da je jedini razuman način da dobijem ono što želim bio taj da zaboravim na odgovornost i uživam na svakom snimajućem danu, u nadi da ću uspeti da prenesem publici deo te atmosfere. Na kraju, reditelju komedije je najvažniji zadatak da se dobro provede, a ja sam se osećao kao dečak u zabavnom parku – istakao je reditelj Karlos Teron.


Glavne uloge (očajnih i besnih očeva) u filmu igraju dobitnici prestižne nagrade Goja - Havijer Kamara („Kraljica Španije“, „Pričaj sa mnom“, „Loše vaspitanje“), Hose Koronado („Nevidljivi svedok“, „Pokradi lopova“ i „Telo“) i Roberto Alamo („Koža u kojoj živim“).