Danas je gotovo nezamislivo zamislimo Zemlju kao ravnu ploču, ali tokom većeg dela istorije ljudi su to prihvatali kao istinu, kako navodi Curiosity.com. Međutim, jedan od aspekata koji su naši preci zanemarili u toj percepciji je gravitacija.


Kako bi gravitacija delovala na ravnu ploču?

Mnogi neobični efekti na Zemlji bili bi rezultat kombinacije ravne ploče i gravitacije. Ova fundamentalna sila u univerzumu bi značajno promenila  "palačinka planetu" na nekoliko fascinantnih načina. Važno je naglasiti da Zemljina gravitacija ne bi delovala naniže, već bi vuča bila usmerena ka centru celog diska. Zato, ako biste stajali u samom centru diska, osetili biste gravitaciju, ali što se više udaljavate od centra, imali biste osećaj da vas nešto stalno privlači i odbija.

Gravitacija ne samo da bi povukla ljude i životinje, već bi usmerila svu vodu na Zemlji ka centru. Kao rezultat toga, naša planeta bi imala ogroman okean u sredini, ostavljajući ivice izvan okeana suve. Kopnene životinje bi naseljavale prsten oko okeana, blago nagnut prema unutra. Zbog fenomena poznatog kao gravitropizam, koji uzrokuje da biljke usmere svoje korenje ka centru gravitacije, drveće i žbunje bi bilo uvrnuto.

Šta bi se u tom slučaju desilo sa svemirom?

Postoji i pitanje šta se tačno dešava sa svemirom, ako je planeta ravna. U poznatom modelu Sunčevog sistema Zemlja je okrugla i orbitira oko Sunca, koje je takođe okruglo. Ali da je Zemlja ravna, ne bi kružila oko Sunca. Umesto toga, Sunce bi bilo mnogo manje od Zemlje i kretalo bi se, zajedno sa Mesecom, visoko iznad ploče kao da su privezani za Severni pol - "centar Zemlje". Postoji samo jedan problem - šta ih drži tamo gore? Nema poznate sile koja bi mogla levitirati dva nebeska tela visoko iznad masivnog objekta, pritom održavajući ih u večitom kružnom kretanju.

Prema klasičnoj karti ravne Zemlje, obod sveta je zid leda obično nazivan Antarktik, a sam centar je Severni pol. Ideja da se Sunce okreće oko spoljašnjeg okvira može da objasni zašto su dani toliko kratki, a noći tako duge u nekim mesecima kada biste se približavali arktičkom krugu. Ipak, to nikako ne objašnjava kako se ova situacija menja za vreme druge polovine godine, sa tamnim danima na jugu i večitim sunčevim zracima na obalama Islanda.

Sve ovo izostavlja činjenicu da satelitska komunikacija ne bi bila moguća na ravnoj Zemlji. Ne bismo mogli da lansiramo objekte u orbitu ako ni ne znamo koje sile održavaju Sunce i Mesec. Sateliti bi morali da se izbore sa tim silama kako bi ostali tamo gore. A pošto, zapravo, postoje sateliti u orbiti, dolazimo do zaključka da je Zemlja i dalje okrugla.