Kada samo gurate dalje, a zapravo ste na ivici: Kako da prepoznate da ste u „režimu preživljavanja“

Čak i kada spolja deluje da je sve u redu, iznutra možete da se borite sa osećajem da je svega jednostavno previše. Tada često ulazimo u takozvani „režim preživljavanja“ – funkcionišemo po automatizmu, guramo kroz dan, zanemarujemo sve što nije hitno i trudimo se samo da izdržimo do kraja dana bez dodatnog stresa.

Ali kako da znate da ste zaista ušli u ovaj režim? Stručnjaci za mentalno zdravlje izdvajaju nekoliko znakova na koje bi trebalo da obratite pažnju, ali i savetuju kako da se vratite u stanje u kojem ponovo imate osećaj kontrole i unutrašnje ravnoteže.

Zaboravnost

Ako vam se dešava da započnete priču i odjednom potpuno zaboravite šta ste hteli da kažete ili ako po ceo dan tražite telefon, ključeve i druge stvari koje ste upravo negde spustili, moguće je da je vaš mozak jednostavno preopterećen.

„Kada je mozak usmeren na prepoznavanje potencijalnih pretnji i ispunjavanje brojnih zahteva, troši manje energije na radnu memoriju, pažnju, planiranje i druge izvršne funkcije“, objašnjava Nikol Iveljevič, licencirana klinička socijalna radnica i osnivač psihoterapijske prakse Temperance Psychotherapy.

To može da izgleda tako što uđete u prostoriju i zaboravite zbog čega ste došli, izgubite tok misli usred razgovora, zaboravite dogovor ili sastanak ili neprestano negde zaturate telefon.

Buđenje u tri ujutru sa mislima koje ne možete da ugasite

Svima nam se povremeno dogodi da se probudimo usred noći. Ali ako se redovno budite i teško ponovo zaspite zato što vam se mozak istog trenutka „uključi“, to nije nešto što bi trebalo ignorisati.

„Uveče legnete fizički iscrpljeni, ali vaš um nikada zaista ne prestaje da radi. Zatim se probudite uznemireni ili zabrinuti zbog nečega, dok vam kroz glavu prolazi spisak obaveza koje morate da završite“, kaže dr Arčana Šrešta, specijalistkinja urgentne medicine i stručnjakinja za oporavak od sagorevanja.

Sve to mozak može da doživi kao pretnju, što aktivira simpatički nervni sistem.

Prema njenim rečima, upravo usred noći često isplivaju najveće brige. Kod ljudi koji su na ivici sagorevanja to može biti i strah od odlaska na posao i pitanje kako će još godinama nastaviti da rade isto što rade sada.

Razdražljivost

Da li ste u poslednje vreme primetili da planete mnogo lakše, čak i kada to zapravo ne želite? Kada ste iscrpljeni i vaš nervni sistem je pod stalnim stresom, verovatno ćete imati i mnogo kraći fitilj.

„Kada smo pod velikim stresom, amigdala, odnosno sistem u mozgu zadužen za prepoznavanje pretnji, može postati mnogo reaktivnija, dok prefrontalni korteks, koji ima važnu ulogu u regulaciji emocija i donošenju odluka, pada u drugi plan“, objašnjava Iveljevič.

Zbog toga ono što vas je ranije samo blago nerviralo sada može da vas potpuno izbaci iz takta.

Jednostavno rečeno, umesto da počnete dan na „nuli“ i reagujete na problem sa, recimo, pet od deset, možda već od jutra funkcionišete na šest. Zato je dovoljna i najmanja neprijatnost da vas potpuno preplavi.

Stalno se vraćate negativnim emocijama

Kada ste u „režimu preživljavanja“, možete primetiti da mnogo više nego ranije razmišljate o negativnim emocijama.

„Tada često ostajete zarobljeni u osećanjima stresa, pritiska i preopterećenosti. Pozitivnih emocija ima veoma malo“, kaže dr Šrešta.

Naravno, sasvim je normalno da se povremeno osećate loše, zabrinuto ili preopterećeno. Problem nastaje kada se predugo zadržavate u tim osećanjima, jer dugotrajan stres može doprineti različitim zdravstvenim problemima.

Potreba da sve držite pod kontrolom

Kada vam se čini da je sve ostalo u životu haotično, možete početi još više da kontrolišete situacije oko sebe kako biste uklonili sve što bi moglo da vas iznenadi.

„Osoba koja je inače prilično opuštena može odjednom postati perfekcionista ili imati osećaj da sve mora da se odvija tačno onako kako je zamislila“, kaže Iveljevič.

To ne znači nužno da pokušavate da kontrolišete druge ljude. Često samo pokušavate da stvorite osećaj predvidljivosti.

A kada znate šta vas čeka, sve deluje mnogo manje preteće.

Kako da izađete iz „režima preživljavanja“

Ako imate osećaj da ste došli do svoje granice, možete pokušati sa kratkim „resetom“ koji pomaže da smirite i regulišete nervni sistem. Prema dr Šrešti, za to vam je potrebno manje od jednog minuta.

• Recite sebi: „Bezbedna sam.“
• Udahnite duboko kroz nos, a zatim polako izdahnite kroz usta.
• Obratite pažnju na ono što vas okružuje i u sebi recite: „Vidim... Čujem... Osećam...“
• Ponovite sebi: „Bezbedna sam.“

„Ovo može da pomogne da se pređe iz stanja borbe ili bekstva, kada je simpatički nervni sistem aktiviran, u stanje u kojem se aktivira parasimpatički nervni sistem“, objašnjava dr Šrešta.

Ponekad vam nije potrebno da rešite sve probleme koji su se nagomilali. Dovoljno je da na trenutak zastanete, udahnete i date svom telu signal da ne mora baš sve da reši odmah.