Pet stvari koje nikada ne treba reći ženi koja se upravo porodila

Jedna majka ispričala je da joj je prijateljica, nakon što se njen sin posle 81 dana provedenih na odeljenju intenzivne nege za novorođenčad vratio kući, rekla: „Sve ovo vreme si ga čuvala samo za sebe.“

„Volela bih da je malo duže razmislila pre nego što je to rekla“, ispričala je majka.

Društvo često uči majke da na pitanje „Kako si?“ odgovore onako kako druga osoba može da podnese. Zato tišina ili kratak odgovor ne znače nužno da je sve u redu. Okolina bi trebalo da im ostavi prostor da budu iskrene i da dobro razmisli pre nego što nešto kaže, bez obzira na to da li je majka otvoreno rekla da se teško nosi sa novom situacijom.

Postoje rečenice koje zvuče dobronamerno, ali mogu dodatno da opterete majku.

1. „Spavaj kad beba spava.“

„Čak i kada je izrečena sa najboljom namerom, ova rečenica šalje prećutnu poruku o tome kako bi dobra majka navodno trebalo prirodno da funkcioniše. Ako joj to ne polazi za rukom, može da zaključi da nešto nije u redu s njom“, objašnjava Čelsi Solorzano, licencirana porodična terapeutkinja sertifikovana za perinatalno mentalno zdravlje.

Umesto toga Solorzano savetuje da se majci postavi konkretnije pitanje: „Koliko najduže uspevaš da odspavaš u kontinuitetu?“

Ako je odgovor zabrinjavajući, mnogo korisnije je ponuditi konkretnu pomoć: „Imam slobodnog vremena. Mogu li da dođem da pričuvam bebu dok ti odremaš? Mogu da dođem tada i tada – šta ti najviše odgovara?“

2. „Samo sačekaj dok dođe regresija sna sa četiri meseca, nicanje zuba...“

Novim majkama često se govori koliko će naredni period biti još teži.

„Majke već dovoljno slušaju o tome šta će postati komplikovanije. Mnogo je korisnije govoriti im o lepim stvarima koje ih očekuju“, kaže Kimberli Mihan, vlasnica privatne prakse u Njujorku i autorka sadržaja „This is Motherhood“.

Umesto toga: izraz „samo sačekaj“ može da ostane, ali u pozitivnom kontekstu.

„Samo sačekaj dok napravi prve korake, dok ti obavije prstiće oko prsta, dok prvi put ne izgovori mama.“

3. „Uživaj u svakom trenutku.“

Ova rečenica može da stvori pritisak kod majke koja je neispavana, emocionalno iscrpljena, prolazi kroz hormonske promene i oporavlja se od porođaja ili operacije.

Na taj način od nje se, praktično, očekuje da bude zahvalna i srećna čak i tokom veoma stresnog perioda.

Umesto toga: korisnije je reći: „Možeš da voliš ovo što ti se dešava, a da ti neki delovi istovremeno budu veoma teški.“

Majci može da znači i kada neko primeti koliko daje od sebe, koliko uči i koliko se menja. Ponekad joj je jednostavno potrebno da čuje da dobro radi svoj posao.

4. „Važno je da je beba zdrava.“

Jedna majka ispričala je da je, nakon obilnog krvarenja posle carskog reza, čula komentar: „Bar je porođaj dobro prošao.“

Psihološkinja Julija Alzubaidi, koja vodi program za postporođajnu psihozu pri organizaciji „Postpartum Support International“, upozorava da ne treba majčine probleme umanjivati podsećanjem na to da je beba zdrava.

Važno je priznati njena osećanja i staviti joj do znanja da pomoć postoji.

„Zdrava beba ne poništava traumatičan porođaj, postporođajnu depresiju, anksioznost, boravak bebe u intenzivnoj nezi, tugu, bol ili osećaj da više ne prepoznajete sebe“, dodaje Mihan.

Umesto toga: korisnije pitanje može biti: „Kako si zaista? Ne kako odgovaraš svima drugima, već kako se stvarno osećaš?“

5. „Kada će beba dobiti batu ili seku?“

Pitanje o drugom detetu često se doživljava kao bezazleno ćaskanje, ali za novu majku može imati potpuno drugačiju težinu.

„Niko zapravo ne zna kroz šta je žena prošla da bi dobila ovu bebu, šta je njeno telo upravo preživelo ili da li je sa partnerom uopšte razgovarala o drugom detetu. Za nju to nije bezazleno pitanje, čak i kada je drugima samo deo razgovora“, objašnjava Oreck.

6. „Majčino mleko je najbolje!“

Jedna majka koja je izgubila veliku količinu krvi tokom porođaja svoje ćerke seća se da je savet „majčino mleko je najbolje“ slušala u trenutku kada još nije mogla ni da sedne.

Solorzano navodi da se majkama često govori da, ukoliko beba ima poteškoća sa hranjenjem, treba da uvedu takozvano trostruko hranjenje – dojenje, izmlazanje i dohranu.

Problem nastaje kada se takav savet predstavlja kao jedina moguća opcija.

Umesto toga: mnogo je korisnije pitati majku: „Da li želiš da tvoje mleko na neki način bude deo ishrane bebe? Ako želiš, koje opcije bi ti najviše odgovarale?“

Nakon toga treba joj ponuditi odgovarajuću podršku, bez stvaranja osećaja krivice.

7. „Javi ako ti nešto zatreba.“

Ovo je verovatno jedna od najčešćih rečenica koju ljudi izgovaraju kada žele da pomognu roditeljima nakon rođenja deteta. Ipak, ona često ne donosi stvarno olakšanje.

Takva ponuda ne smanjuje značajno mentalno opterećenje majke, objašnjava Solorzano.

„Majka koja je preopterećena verovatno nema kapacitet da sama prepozna šta joj je potrebno, odluči od koga da traži pomoć, a zatim još i rizikuje da se oseća kao teret. Mnogo je bolje ponuditi konkretnu pomoć“, kaže Mihan.

Umesto toga, odnosno umesto opšteg „javi ako nešto treba“, mnogo je korisnije reći: „U četvrtak donosim večeru. Da li više odgovaraju pasta ili takosi?“

Kada su dovoljne prave reči, a kada je potrebna hitna pomoć?

Ponekad majci nije dovoljna samo podrška okoline.

Postporođajna psihoza razlikuje se od drugih problema jer uključuje gubitak kontakta sa stvarnošću, upozorava Alzubaidi.

Znaci upozorenja mogu biti nemogućnost spavanja uprkos iscrpljenosti, nagle i intenzivne promene raspoloženja, konfuzija, sumnjičavost, neuobičajena energija ili uverenja koja nisu zasnovana na stvarnosti.

Aiša Alvi, autorka memoara „A Mom Like That: A Memoir of Postpartum Psychosis“, preživela je dve epizode postporođajne psihoze, a pre nego što je dobila odgovarajuću pomoć, pet zdravstvenih radnika nije prepoznalo šta joj se događa.

Govoreći na nedavnom vebinaru o postporođajnoj depresiji, istakla je da je ono što bliski ljudi mogu da primete upravo promena ponašanja.

„Nikada ne treba ignorisati neobično ponašanje tokom perioda nakon porođaja. Ono može biti jedini simptom postporođajne depresije koji će okolina primetiti.“

Bliski ljudi ne moraju da utvrde dijagnozu, naglašava Alzubaidi. Ako nešto zvuči neobično, mogu da pitaju: „Možeš li da mi objasniš šta misliš?“

Ukoliko majka govori ili se ponaša na način koji značajno odstupa od uobičajenog, takvu situaciju treba shvatiti ozbiljno i potražiti stručnu pomoć. Prepoznavanje znakova upozorenja može značajno uticati na ishod.

Podrška počinje od ljudi koji su najbliži – i svaka rečenica je važna

Ono što mnogi ljudi ne shvataju jeste da period nakon porođaja ne traje samo nekoliko nedelja.

„Postporođajni period traje mesecima, a na mnogo načina i godinama“, kaže Mihan. „Treba proveriti kako je majka šest dana nakon porođaja, ali i kako je šest meseci kasnije.“

Važno je voditi računa o celoj porodici, jer i partneri mogu doživeti postporođajnu anksioznost i depresiju, ističe Oreck.

Kada se bliska osoba nakon porođaja teško nosi sa situacijom, nije potrebno pronaći savršeno rešenje niti „popraviti“ njena osećanja. Mnogo je važnije javiti joj se, saslušati je i nastaviti pružati podršku.

Ponekad to znači pažljivo birati reči. Ponekad znači doneti večeru, pričuvati bebu ili omogućiti majci nekoliko sati sna.

A iznad svega, važno je da čuje ono što bi svaka osoba koja se bori nakon porođaja trebalo da zna: nije sama i traženje pomoći nije znak slabosti, već snage.